U BOLNIČKOM VEŠU NA FUDBALSKOM IGRALIŠTU
Posetioci fudbalskih utakmica na igralištu „Timoka” u Zaječaru svedoci su jedne, nimalo lepe, slike. Svake nedelje, pre i posle podne, zavisno od toga kada se igraju utakmice, bolesnici iz obližnje bolnice presele se na igralište, ili popnu na ogradu i drveće pored njega. Desetine njih. Muškaraca i žena, starijih i mlađih. U prljavom bolničkom vešu, neki sa štakama, drugi sa krvavim zavojima…
Fotografija sama za sebe dosta rečito govori koliko se tu radi o jednoj nekulturnoj pojavi. Ali, ostavimo po strani to što se bolesnici, takvi kakvi su, šetkaju igralištem, uzduž i popreko. Daleko je zabrinjavajuća činjenica da o ovoj pojavi, koja je davno postala praksa, niko u bolnici ne vodi računa. Ni uprava, ni dežurni lekar, ni pomoćno medicinsko osoblje ne pokušavaju da ovakvoj nedisciplini stanu na put.
A u tome se, u krajnjoj liniji vidi i nebriga o ljudima koji su došli u bolnicu da se leče. Jer, oni na igralištu jedu neoprano grožđe, grickaju semenke, piju hladni klaker. A sve to, verovatno, nije u skladu sa njihovim lečenjem u bolnici.
Možda je nekim bolesnicima, u to ne sumnjamo, potrebna šetnja. Ali, da li je najpogodnije mesto za to fudbalsko igralište, gde graja navijača ne prestaje tokom cele utakmice. I, ako već ima takvih bolesnika kojima se može dozvoliti posećivanje utakmica, zar ne bi bilo bolje da za to vreme obuku svoje odelo. Tako će se bolje osećati, a i pristojnije izgledati. ✭
M. Nikolić
TIMOK ✭ Zaječar, 1961.