„Naš život“ u poslednjem broju u 1950. najavljuje da je „Savet pionira Timočkog sreza preduzeo obimne pripreme za proslavu Nova godine u pionirskim organizacijama na području sreza“.

„Na pionirskim konferencijama – piše u listu – u većini slučajeva sami pioniri daju predloge kako će dočekati Novu godinu i sami sastavljaju program veselja. U mnogim odredima izvršiće se toga dana i prijem novih članova u organizaciju“.

Prema pisanju „Timoka“, i doček 1953. godine prvi su počeli pioniri. U centru Zaječara Deda Mraz i patuljci su im delili poklone, u prisustvu roditelja i nastavnika, a za to vreme vojna muzika je svirala ispod velike ukrašene jelke, „koja je prekonoć „nikla“ iz betona.“

„Čitave noći je ceo grad vrio od pesme, veselja, razdraganih ljudi. Zaposednute su bile sve moguće sale u gradu… Najuporniji su bili oni kod „Srbije.“ Oni su postavili „rekord“: dočekali su podne… A već uveče, Zaječar je nastavio onde gde ga je prekinula Nova godina: po radnjama inventarisanje, neka preduzeća su vredno priskočila na posao i obavila ga još prvog dana.“

Čitamo i vest objavljenu u „Krajini“ da pioniri osnovne škole u Mokranju pripremaju program za doček 1953. godine. Uoči Nove godine oni će „da nastupe sa kraćim pozorišnim komadom i folklorom.“

Ovaj list u decembarskom broju objavio je vest da se u Negotinu priprema bogat program dočeka Nove 1954. godine.

„Sve sindikalne organizacije pripremaju za svoje članstvo zajedničke dočeke na kojima će još jednom doći do izražaja radost za postignute uspehe i rezultate i spremnost da se u idućoj godini ulože napori za dalju izgradnju socijalizma u našoj zemlji.“

U prvom januarskom broju 1956. „Timok“ je objavio opširnu informaciju o dočeku Nove godine. Evo izvoda iz tog napisa.

„Žene Grlišta, na primer, dočekale su Novu godinu na svoj način: želele su da obraduju svu decu, namesile čitava brda kolača… Kulturno-umetničko društvo u Minićevu prikazalo je, prilikom proslave, Pecijin „Čvor“ pred preko 400 gledalaca… Mnoštvo radnika proslavilo je početak nove godine u Podvisu, uz veselje, igranku, lutriju i razne zabave.“

Uoči 1956. godine, međutim, „Krajina“ je objavila da se u Negotinu i u svim selima ovoga tada sreza priprema raznovrstan program dočeka.

„Timokovi“ reporteri su napisali reportažu pod naslovom „Ponoćna šetnja“ o ljudima koji su Novu 1957. godinu dočekali na radnim mestima. Dežurni lekar Ljuba Stojanović i lekarska pomoćnica Zorica Zupčić su im tada rekli: „Čekamo neku ženu iz Rgotine.“

„To je – piše u reportaži – ona što se mrzne krivicom nesavesnog šofera koji je pošao na put – bez benzina. A znao je da je slučaj hitan i da se radi o teško bolesnoj ženi.“

Reporteri su, naime, kod rampe naišli na kola za hitnu pomoć, u kojima je bila bolesna žena. Automobil je stajao, jer nije imao benzina.

Pola sata pre trenutka rastanka stare i nove godine u gradu je nestalo struje. Reporteri su posetili dežurnog uklopničara Vladimira Rajkovića, koji im je rekao:

„Eto, stao Kostolac. Pokušali smo da prebacimo na Sokolovicu. Izneverila je i ona. Prebacili smo se na Gamzigrad – ali je ta centrala slaba da „napoji“ čitavo područje.“

Posetili su i dežurnu telefonistkinju Stanu Šarčević. Bila je sva uplakana.

„Za mojih trideset godina službe, verujte da mi je ovo najteža noć. Sve zbog te proklete struje! Ostala sam i ja odjednom u mraku. Sa svih strana su navalili na mene da im dam Timočko električno, telefon broj 36. Šta sam ja mogla, kome pre da dam taj broj.“

Veselo je dočekana i 1958. godina. „Timok“ je objavio informaciju, prema kojoj je „novo leto“ dočekano veoma radosno, a bilo je dosta i „pokislih“. Sala i domovi bili su puni sveta. Hoteli takođe. Kelneri su, stoji u napisu, jedva prolazili kroz gužvu. Poslednji gosti otišli su kućama tek kada je svanulo.

„… A najmanje je bilo onih koji su noć između 1957. i 1958. godine proveli u – krevetu.“

U poslednjem broju u 1958. godini „Krajina“ je na celoj strani objavila anketu Negotinaca. Novinar im je postavio tri pitanja, a poslednje je glasilo: šta biste želeli da se u Negotinu učini (izgradi, reši) u 1959. godini? Zanimljivo je da su se želje nekih građana ostvarile, istina, možda ne baš u 1959. ali – kasnije.

Evo tadašnjih želja Negotinaca:

Aleksandar Krišulović, ugostiteljski radnik: „Želeo bih da se u 1959. godini uredi letnja pozornica i restoran i time građanima Negotina stvori prijatno mesto za odmor.“

Jovan Petković, načelnik Sekretarijata za prosvetu i kulturu: „Da Negotin postane grad bez blata i izrovanih ulica.“

Slavko Milojević, major JNA: „Da se lepo uredi prostor gde je nekada bila pijaca.“

Miroslava Bosanac, gimnazijalka: „Radovalo bi me da se u 1959. godini izgrade sportstki tereni na kojima bi svi omladinci mogli da se bave sportom.“

Bora Jovanović, moler: „Da se u 1959. godini pristupi uređenju ulica, i to ne samo u centru.“

Na pola stranice „Timok“ je objavio napis o tome kako je u gradovima i selima Timočke krajine dočekana 1959. godina.

„… I dok je veći broj građana Novu godinu dočekao u kafani, u radnom kolektivu, ne mali broj njih je to učinio u porodičnom krugu, u krugu prijatelja. I ovde je bilo veselo. Kažu da je jedna vesela grupa izdržala za stolom puna 24 časa…“

Kako je dočekana 1960. godina – registrovali su i „Timok“ i „Krajina.“ „Timok“ je, pored ostalog, objavio:

„…Sva mesta u lokalima bila su rasprodata već na nekoliko dana pre praznika, a najveći broj radnih kolektiva proveo je novogodišnju noć u svome preduzeću ili ustanovi. U mnogim stanovima se takođe ostalo do jutra – u krugu porodice i prijatelja… Bile su okićene jelke, počev od onih najmanjih do onih velikih na trgovima…“

„Krajina“ je zabeležila da je dan uoči novogodišnje noći bio dan juriša na trgovinu. „Deci su deljeni pokloni. U Brzoj Palanci doček je priređen u školi, zadruzi i poljoprivrednom dobru.“ ✭