Na mesto Rtnja stajao je tvrdi dvorac jednog čarobnjaka koji je čuvao svu okolinu i darivao ljudima kako su kad zaslužili: nekad dobro, a nekad zlo.

Najviša kula ovoga dvorca bila je visoka baš toliko koliko je sada visok Rtanj. U tom dvorcu ovaj čarobnjak je čuvao svoje ogromno blago. Tamo nikada niko nije ušao a o ogromnom bogatstvu su stalno kružile priče u narodu i ljudi su hteli da dođu do tog blaga ali nisu znali kako. Sastajali su se i dogovarali, mislili i domišljali ali nisu ništa smislili.

I jednoga dana dođe jedna starica pa kad čuje šta ovi ljudi žele, reče im da je ona majka sunca i meseca i da se ovaj čarobnjak nikada nije pokoravao volji njene dece pa će im zato pomoći. Reče da će čarobnjaku dati neke trave i omađijati ga pa će on onda tražiti najlepšu devojku sa okolnih zelenih polja, a kad zatraži, neka mu dadu najlepšu ali i najlukaviju.

I zaista, posle nekog vremena čarobnjak zatraži najlepšu čobanicu sa zelenih polja i oni mu je dadoše. Ta devojka je bila najlepša ali je bila ćerka jedne zle i opake žene čija je majka bila veštica.

I tako prvi put ljudska noga prekorači prag ovog dvorca čija je svaka odaja bila prepuna zlata.

Devojka je živela u izobilju u dvoru čarobnjaka ali je stalno domišljala kako će blago da potkrada i pošalje ljudima. Na najveću žalost, jednog dana ona dozna od čarobnjaka tajnu ovog dvorca. Dozna, da ako se i jedan zlatnik odnese iz dvorca, sve će buknuti u plamenu i izgoreće a iz podruma dvorca će se osloboditi zla reka i poteći, a koju on stalno sada čuva zatvorenu, i iz njene bistre vode dobija srebrne ribice, išarane crvenim koralima i crnim alemom.

To je bila tajna koju niko nije znao a sada ju je već znala jedna žena i ona, ne mogavši da dođe do blaga, htela da napakosti čarobnjaku. Jednog dana, kad on ne beše tu, uze šaku zlatnika, iznese preko praga i baci.

Odjednom dvorac buknu u plamenu, zlato poče polako da se topi i zatapa vrata i prozore, i kako se zlato topilo ono se slivalo niz kule i gradilo ogromnu kupu na čijem se vrhu stvori rupa odakle je kuljao gust dim i pepeo i zavejao okolinu, a istopljeno zlato se izlivalo i slivalo niz strane šiljka. Zla reka se oslobodi iz podruma dvorca, poče polako da gasi zlato i pretvara ga u tvrdi kamen, a u unutrašnjosti stvori jezero gde čuva svoje srebrne ribice, išarane crvenim koralima.

I tako se ovde stvori planina i podeli zelena polja na dva dela a zbog šiljastog vrha dadoše joj ime Rtanj.

Ko ne veruje ovoj priči, neka i sada ode tamo pa neka vidi. I sada na vrhu Rtnja stoji rupa kroz koju je nekada kuljao dim i pepeo i izlivalo se istopljeno zlato. A u podnožju mu izvire Mirovska reka koja i sada ponekad iznese srebrne ribice na svetlo dana i onda ih svi vide da su srebrne i iskićene crvenim koralima i crnim alemom. A Zla reka je postala pitoma i sada pokreće točkove vodenica, njena voda je sada bistra i lepa, a Rtanj i sada stoji tamo i deli zelena polja na dva dela. Ljudi su počeli kopati ispod Rtnja i tražiti čarobnjakovo zlato. Kopali su duge i duboke hodnike i našli ga, samo što je ono pocrnelo od vatre. Vade ga i danas njime greju svoje domove, lože lokomotive i zagrevaju parne kotlove.✭