Kao u svim gradovima i većim naseljima, dvadeset i četiri dečaka, koliko ih ima u ovoj zgradi, do novembra prošle godine predstavljali su jednu pričljivu gomilu dece koja su najviše živela životom svojih porodica, a međusobni zajednički jezik nalazila samo kada bi „zaratila‟ protiv dece iz susedne zgrade. Majke su kao osetljivija strana porodice često mirile zavađenu decu, ili štiteći svoju svađale se sa majkama druge dece. Sem toga, prozori, naročito na podrumima, stradali su veoma često. Ispisivanje nadimaka na zidovima na fasadi zgrade ili u hodniku, kredom ili ugljem, bio je sastavni deo „propagande‟ između zavađene dece.

Kućni savet ove zgrade više puta je pokretao pitanje kako organizovati decu u zgradi da bi njihov svakodnevni život bio korisniji za njih same a i za odrasle stanare. Neka većanja saveta održana su i u prisustvu samih dečaka. I, na jednom takvom sastanku novembra prošle godine dogovorili su se da osnuju mali kućni savet, sastavljen isključivo od dečaka i devojčica.

Mali kućni savet je formiran (sastavljen je od pet članova). Prvi njegovi zadaci postavljeni na osnivačkom skupu bili su da se jednom zavede i poštuje red u kući. Na inicijativu malog kućnog saveta Novu godinu su sva deca iz zgrade 153 provela sa roditeljima oko zajedničke jelke, gde su im podeljeni pokloni. Onda, dečaci su se izborili za „društvenu prostoriju‟. U njoj uz pomoć roditelja stvaraju svoju biblioteku, a listove i časopise koje dobijaju preko škole donose i svi čitaju, te u neku ruku imaju i čitaonicu.

Težnja malog kućnog saveta da deca budu što samostalnija počela se sve više ostvarivati. Roditelji su im stavili na raspolaganje gramofon i ploče te svake subote u njihovoj prostoriji može se čuti muzika i videti grupa dečaka koja priprema program koji će izvoditi pred svim stanarima o praznicima. Sem gramofona, dečaci zgrade broj 153 dobili i „bioskop‟. Donesen je dijaprojektor i epidijaskop te su već imali prilike da vide niz filmova („Tito‟, Prirodne lepote naše zemlje, „Tri veštice‟ itd.). I ne samo što gledaju „filmske‟ predstave već je većina dečaka naučila da rukuje kinoprojektorom i epidijaskopom.

Sada stanari u zgradi nemaju probleme sa decom kakve su imali pre formiranja kućnog saveta. I ne samo da su deca našavši novu vrstu zabave prestala sa neorganizovanim dečjim igrama, već pomažu u pravom smislu stanare. Zadatak je sve dece u zgradi, na primer, da se staraju o čistoći i da paze gde se baca đubre; takođe ako treba da se obaveste stanari o nekoj konferenciji, dečaci začas obave taj posao.

Dečji kućni savet svojim radom, sarađujući sa „velikim kućnim savetom‟ omogućio je da u celoj zgradi bude manje briga. Jer, na nekim sastancima mesnih organizacija Socijalističkog saveza u Zaječaru pali su predlozi da bi za red u velikim zgradama trebalo postaviti domare. A deca su pitanje domara u zgradi broj 153, u ulici Ljube Nešića, sama rešila. Njihovim putem polaze i deca iz susedstva, „večiti rivali‟ iz zgrade 151, koji će, takođe, uskoro osnovati kućni savet.✭