Veliki broj mađioničara našao je svoju publiku i u Zaječaru. Navodimo nekoliko reklama njihovih predstava:

„Morsko čudovište. Do danas još neviđeno. Morska „samodiva“ sa ženskim licem: pola riba, pola žena, dužina dva metra, a širina jedan metar. „Samodiva“ je uhvaćena u Crvenom moru. Sad će na vašaru tu „samodivu“ izložiti poštovanoj publici gospodin Ilija Božić, veštak iz Šapca. U isto vreme predstavljaće i mnoge druge veštačke igre. Za posetu moli I. Božić.“

Čest gost Zaječara bio je mađioničar Nanić. On je svoje nastupe najavljivao i reklamirao ovako: „Nanić, mađioničar i drug priređuju u utorak 21. ovog meseca (novembra 1889. godine) na Vavedenje u gostionici A. Zdravkovića svečanu predstavu sa bogatim programom iz više mađije iluzija, hemije, elektrike, hidraulike, novih veština i brzine današnjeg doba, kao i spiritizma. Ulazak I reda 60 p.d., II 50 p.d., učenici i vojnici 20 p.d. Početak u 8 časova uveče.“

Duge noći pozne jeseni i zime bile su pogodne za organizovanje zabava sa kratkim programima i igrankama. Prilozi sa ovih zabava bili su namenjeni dobrotvornim svrhama. Navešćemo neke od tih zabava. Zaječarski učitelji priredili su februara 1890. godine zabavu u korist fonda siromašnih đaka. Predavanje o ulozi matere u vaspitanju deteta održao je učitelj Lukić. Đački hor otpevao je nekoliko pesama u nekoliko glasova. Naročito su toplo pozdravljene recitacije „Udovičko dete“ i „Švalja“. Posle programa nastala je igranka, koja se odvijala po utvrđenom redu igara. Iz reda igara vidi se šta su stari Zaječarci najradije igrali. To su: 1. Aleksandrovo oro, 2. Srba, 3. Kokonješte, 4. Mačvanka, 5. Bitoljka, 6. Stara Vlahinja, 7. Bojerka, 8. Seljančica, 9.Omoljka, 10. Profesorka, 11. Đačko kolo. Posle odmora igranka se nastavljala ovim kolima: 12. Polonka, 13. Natalino kolo, 14. Radikalka, 15. Šumadinka, 16. Dorćolka, 17. Darino kolo, 18. Nova Vlahinja, 19. Tobdžijsko kolo, 20. Gružanka, 21. Žikino kolo, 22. Cigančica, 23. Kolo uravica. Igranka se završila kolom sa pesmom: Ustaj, Diko, spavaj cveće. U nedelju, 15. aprila 1890. godine odbor za podizanje spomenika vojvodi Stevanu Sinđeliću priredio je uspelu zabavu. Na zabavi je svirala vojna muzika iz Knjaževca.

Zaječarska pevačka družina radi obavljanja svog rada održala je u „Velikoj kafani“ skupštinu 11. januara 1891. godine. Na skupštini je izabrana uprava u sledećem sastavu: predsednik Mihajlo Babić, direktor gimnazije, sekretar (delovođa) Drag Vučković, zvaničnik, blagajnik Stef. Pajić, trgovac, horovođa je Petar Lukić, učitelj. Kako je pevačka družina imala svoja pravila i izvesnu materijalnu bazu, nova uprava je dobila zadatak da aktivira družinu. Zahvaljujući zalaganju horovođe družina je priredila „Selo sa igrankom“ 14. aprila 1891. godine. Program je bio sastavljen iz srpskih horskih pesama koje su bile dobro odabrane i pripremljene. Zabava je bila priređena u sali „Velika kafana.“

Zaječarska streljačka družina bila je veoma aktivna i okupljala je veliki broj Zaječaraca. Njen predsednik je 1890. godine bio poznati lekar dr Laza Ilić, okružni fizikus. Svečano otvaranje 1890. godine bilo je zakazano za 15. april. Za vreme gađanja svirala je vojna muzika iz Knjaževca. Strelište je radilo svake nedelje, a u zaječarskom parku koji je bio u blizini svirala je muzika domaćih muzičara.

Za Zaječarce je bio veliki događaj gostovanje akademskog pevačkog društva „Obilić“ sastavljenog od studenata Beogradske velike škole. Početkom marta 1891. godine uprava „Obilića“ izvestila je Zaječarsku pevačku družinu da će u drugoj polovini aprila 1891. godine posetiti Zaječar i da će tom prilikom prirediti koncert. Akademsko prevačko društvo „Obilić“, jedno od najeminentnijih srpskih kulturnih društava i jedan od najjačih predstavnika srpske muzičke kulture u tom periodu, aprila 1891. godine organizovalo je veliku turneju i dalo koncerte u Turn Severinu, Negotinu, Zaječaru i Knjaževcu. Da bi gostovanje „Obilića“ bilo što uspelije u Zaječaru je obrazovan odbor za doček u kome su bili najistaknutiji građani Zaječara, koji je trebalo da organizuje doček, koncert i smeštaj članova akademskog društva. Odbor je svoju ulogu pravilno shvatio i odmah je otpočeo sa pripremama. Na nekoliko dana pre dolaska „Obilića“ građanstvu je upućen proglas ove sadržine: „Velikoškolska pevačka družina „Obilić“, prilikom svog izleta po istočnoj Srbiji, prema utvrđenom rasporedu putovanja, davaće u našoj varoši 24. i  25. ovog meseca koncert sa igrankom sa vrlo odabranim programom. Ovo omladinsko društvo biće dočekano u svima mestima istočne Srbije kao vrlo mio gost. Naši susedi Rumuni, kao vekovni naši prijatelji, a naročito njihova omladina, koju danas zagrevaju veliki ideali, spremili su u Turni veličanstveni doček ovom društvu. Opština turn-severinska okitiće varoš zastavama i trista omladinaca izići će u susret. Dužnost našeg grada je da ovu mladu braću dočekamo pravim srpskim gostoljubljem.“

U svim gradovima Timočke krajine: Negotinu, Zaječar i Knjaževcu stanovnici su sa nestrpljenjem očekivali svoje drage goste. Veliki broj građana prijavio se da pruži gostoprimstvo u svojim domovima, studentima Velike škole – članovima pevačkog društva „Obilić“. Gradovi su bili svečano dekorisani za što prisniji i srdačniji doček. Pošto su proveli po dva dana u Turn Severinu i Negotinu, članovi pevačkog akademskog društva bili su 25. i 26. aprila 1891. godine u Zaječaru. Pre podne, 25. aprila u društvu sa omladinom Zaječara članovi „Obilića“ priredili su izlet do Vrške čuke i do naše pogranične carinarnice. Tu su priredili kratak koncert, pa su se razdragani sa pesmom vratili u Zaječar. Popodne su zajedno sa članovima zaječarske pevačke družine i omladinom Zaječara prošli ulicama grada. Na čelu povorke nošena je skupocena zastava „Obilića“, za njom je sa rukovodstvom društva išao odbor za doček i članovi „Obilića“ zagrljeni i sa pesmom na ustima sa zaječarskom omladinom. Povorka je išla do pivare Vanje Lalovića pa se vratila natrag do trga u centru grada. Gde god su prošli, Zaječarci su ih toplo pozdravljali. Uveče je priređen koncert. Sala je bila puna građana, program je bio na umetničkoj visini i naišao je na dopadanje građana. Horske pesme su bile mahom kompozicije velikih srpskih kompozitora Kornelija Stankovića i Josifa Marinkovića. Solo pesma „Zbogom“, od Josifa Marinkovića, koji je pevao jedan od članova hora svojom toplom i nežnom interpretacijom izazvala je veliko oduševljenje. Recitacije dobro izabrane i umetnički izvedene predstavljale su pravo uživanje. Naročito je naišla na veliko dopadanje recitacija „Guslareva smrt“. Posle programa priređena je igranka.

Sutradan 26. aprila, članovi „Obilića“ svečano su ispraćeni iz Zaječara. Jedan deo građana pratio ih je to Vratarnice. Od Novog Hana (današnjeg Minićeva) i Donjeg Zuniča prihvatili su ih građani Knjaževca.

Gostovanje Akademskog pevačkog društva „Obilić“ bio je veliki kulturni događaj i velika kulturna manifestacija u svim gradovima Timočke krajine, gde su oni priredili svoje koncerte.

Tako su se zabavljali Zaječarci u tom vremenu. ✭