U još pospano jutro Zaječara, sivo i hladno, sa prvim jutarnjim vozovima od Knjaževca i iz pravca Negotina, među retkim putnicima namernicima u grad nadođu radnici, koji su svoje životne puteve predodredili za relaciju selo-grad, odnosno kuća-preduzeće. U pospano jutro grada dolaze i mali karavani bicikala iz prigradskih naselja: Zvezdana, Grljana i Velikog Izvora. Među svim tim polu-radnicima polu-seljacima ima najviše mlađih ljudi, omladinaca.

– Kako živiš, mladi čoveče, šta ti smeta u životu i radu! – zapitali smo jednog od njih.

– Putovanje, stalno putovanje. Umesto osmočasovnog radnog vremena moje vreme, zbog rada u preduzeću, počinje u 4,30 časova, a završava se u 16,30 časova. U ovo zimsko vreme to znači „od jutra do mraka“.

Ostale mlade radnike koji su se dovezli vozom u grad ili su doputovali na biciklima nismo ni pitali šta im smeta u životu i radu jer bi od svih dobili isti odgovor. Zato smo zapitali mlade radnike koji žive u gradu i rade u gradu.

– Kako živite vi mladi ljudi, kako se snalazite u gradu, gde stanujete, kako se hranite, šta vam smeta najviše u preduzeću, kako izlazite na kraj sa mesečnim primanjima?

Pre nego što čujemo njihove konkretne odgovore, da navedemo neke podatke iz ankete koju je među radnicima u gradu izvršio Opštinski komitet Narodne omladine. Pitanja u anketi bila su ista kao i naša.

Anketirano je 352 omladinaca iz svih preduzeća u gradu. Od njih 122 su zabeležila da stanuju kod svojih roditelja, a 230 da stanuju kod privatnika stanodavaca. Prosek ličnih primanja svih ovih radnika na dan 1. novembra ove godine iznosio je 14.665 dinara. Od tih primanja radnici koji stanuju kao samci troše, u proseku, na stan i hranu nešto preko 9000 dinara, ili 62 procenta od ukupnih primanja.

Ako bi se samo brojke u anketi gledale zaključak bi bio ovakav: životni uslovi mladih radnika u zaječarskim preduzećima nisu tako loši, pogotovu što beleže stalno poboljšanje. U februaru ove godine mladim radnicima iznosila su u proseku mesečna primanja 12.689 dinara, u junu 13.631 dinara, a 1. novembra – 14.665 dinara. I prema procentu od 62 odsto, koji od ukupnih primanja radnici troše na stan i hranu, stanje nije tako loše. Međutim, ubeleženi odgovori radnika u anketnim listićima i izrečenim na naše sugestivno pitanje „kako živiš mladi čoveče“ daju drugačiju sliku.

– Na stan i hranu odvajam 9.000, kaže jedan mladi radnik, a 5.000 ostaje mi za podmirenje drugih potreba, kao i za razonodu. Od tih 5.000 nemoguće je da sebi omogućim neki veliki izdatak, na primer, da kupim odelo, jer je taj izdatak ograničen. Stoga kad mi zatreba odelo podignem kredit i rešim stvar. Međutim, sve bi pritom bilo normalno da mi nisu stambeni uslovi veoma teški. Stanujem u sasvim maloj sobici, koja je sada za vreme zimskih meseci uvek vlažna. A i hrana mi nije bogznakako obilna. Hranim se u ekspres-restoranu „Ishrane“, gde je najjevtinija hrana u gradu, ali i tamo su potrebni veći troškovi za ishranu nego što ja odvajam od svoje mesečne plate.“

Evo i odgovora mlade radnice:

– Potičem sa sela, iz kalanskog kraja. Plata mi je 12.000 dinara. Stan plaćam 2.000 dinara. Hranu sama pripremam, tako da mi mesečni rashodi za nju iznose 6.000 dinara. Četiri hiljade dinara ostaje mi da kupim ostalo što mi zatreba. Hrana me nekog meseca košta i manje kad odem u selo i donesem namirnice. Ali zato tada ostavim i neku hiljadarku mojima u selu, jer oni ne znaju moj stvarni položaj, već smatraju „naša ćerka radi u fabrici u gradu i dobro živi, uostalom, kao svi varošani.“

Kako su zadovoljni mladi radnici sa stanovima i hranom prema anketi Opštinskog komiteta Narodne omladine?

Od 230 anketiranih, 98 omladinaca je odgovorilo da je nezadovoljno hranom, a 120 da je nezadovoljno i sa stanom.

Najzabrinjavajuće je kad u anketnim listićima 46 mladih radnika u rubrici „Šta ti najviše smeta na radnom mestu“ beleže – „slaba ishrana i stan.“

Raspon mesečnih izdataka za ishranu kod anketiranih mladića iznosi od 3.500 do 10.000 dinara, a za stan od 310 do 8.000 dinara. U tom rasponu izdataka životni uslovi su veoma različiti. Radnici se „snalaze za ishranu“ pripremajući samu hranu, „izlažu se većim izdacima“, stanuju u „vlažnim“ i „tesnim“, nehigijenskim stanovima.

Na pitanje u anketi, „Šta je u tvom preduzeću učinjeno za poboljšanje stambenog pitanja, a posebno za samce“, najviše je odgovora ubeleženih rečju – „Ništa“. Jedan mladi radnik je zabeležio: „Sada za samce ništa, jer valjda i projektanti i oni koji odobravaju (gradnju, prim. ured.) imaju bar dvosobne (stanove, prim. ured.) i ko bi se onda setio nas koji živimo po podrumima i šupama.“ Taj mladi radnik, dalje u jednu od rubrika ankete, zabeležio je da mu „na radnom mestu ništa ne bi smetalo (iako ima mnogo nerešenih pitanja“, ako bi mu bilo dobro rešeno stambeno pitanje.

Odgovori mladih radnika na naše pitanje „Kako živiš, mladi čoveče“ razočarali su nas zbog toga što nisu tim mladim ljudima pruženi bolji životni uslovi. Istina je da je industrija Zaječara mlada i da se bori sa mnogim teškoćama koje uvek prate mladu industriju. Ali to ne može biti glavni razlog da se mladim radnicima, koji se razvijaju sa tom industrijom, ne pruže bolji uslovi za život, a samim tim i za rad. Čak otpada i glavni „adut“ preduzeća da ih obimne rekonstrukcije onemogućavaju da obezbede bolje uslove života svojim radnicima. Tačno je da su potrebne nove mašine fabrikama jer će omogućiti da se više i kvalitetnije proizvodi, ali je u svemu tome ipak najvažniji čovek, od koga i najviše zavisi produktivnost. Neće ista produktivnost biti ako radnik dođe na posao sa brigama zbog nerešenog stambenog pitanja ili zbog nepovoljno rešene ishrane, ili kad dođe bez takvih problema.

U Zaječaru ni jedno preduzeće još nije izgradilo ni jedan samački stan. A po pitanju ishrane, takođe, nije mnogo učinjeno. Postoje dva ekspres restorana u gradu, „Ishrana“ i „Srbija“, i menze u Hladnjači i „Timgrapu“ i to je sve. Iz fabrike „Arsenije Spasić“ na pitanje „Šta je učinjeno da se obezbedi menza za radnike“ stigao je odgovor da ne postoje uslovi za otvaranje menze pošto većina mladih radnika stanuje u prigradskim naseljima, a ne u Zaječaru. A ti isti mladi radnici, pa i stariji, u svojim torbama ili tašnama svakodnevno nose suvu hranu za ručak ili užinu.

Industrija u Zaječaru je mlada i ima mnogo teškoća, ali u centru pažnje treba da je uvek čovek. Pa i mladi čovek, mladi radnik. ✭