Na nekoliko sednica tadašnjeg Sreskog odbora o Keramici je dugo i svestrano govoreno. Obrazovano je nekoliko uzastopnih komisija za pregled njenog poslovanja. Sve je više rasla sumnja u perspektive ovog preduzeća. Bilo je čak i skeptika (do takvog njihovog stava je došlo ne bez razloga) koji su Keramici osporavali svaku budućnost. Čak su se čuli i predlozi za likvidaciju preduzeća. Tadašnje rukovodstvo Keramike nazivano je „Ostap Benderima“, aludirajući time na večite planove, neosvrtljive predloge, krparenje, prepravljanje, rušenje tek završenog posla i doziđivanje nečeg novog, skupo eksperimentisanje u koje su odlazila velika sredstva. Keramika je postala „probušena vreća“ koja sve guta a ništa ne daje.

Sve je kazivalo da je krajnje vreme da se ovo stanje preseče jednim energičnim stavom, po logici: bolje je obustaviti rad preduzeća i spasti ono što se spasti može, nego davati neizvesno sve nove dotacije i na taj način ići u avanturu (a u nju se moralo otići ako bi se podleglo uticaju i predlozima rukovodstva). Na jednoj sednici Sreskog odbora, održanoj negde početkom ove godine, odlučeno je da jedna stručna komisija ispita čitavo poslovanje Keramike i predloži dalje mere.

Predlog komisije je došao ubrzo: Keramika ima perspektiva i treba joj pomoći. Ali treba neizostavno izvršiti organizacione izmene unutar preduzeća, otklanjajući uticaj rukovodstva. (Uzgred rečeno: doprinos tadašnjeg rukovodstva za otvaranje fabrike i za početne radove je nesumnjiv, ali taj doprinos ne sme da zavarava i da nametne neku sentimentalnost kod odlučivanja). Tako je i urađeno. Sreski odbor je energično intervenisao, izvršene su personalne izmene, onemogućeno dalje laičko i stihijsko rukovođenje, uklonjen je štetni „ostap-benderizam“ koji se već bio uvrežio u preduzeću.

Ta odluka Sreskog odbora znači prekretnicu za Keramiku. Odmah posle nje – stvari su krenule nabolje. Još od prvih dana. Kad se danas, na pola godine svega posle toga „hirurškog“ zahvata pogleda rad ovog preduzeća, kad se vide njegovi proizvodi, razgovara sa ljudima iz kolektiva, pogleda rad komercijalne službe, čuju mišljenja potrošača – kupca, kad se, jednom reči, osmotri čitav rad Keramike čija je likvidacija „visila u vazduhu“ – dobija se nesumnjivi utisak da je ona krenula nabolje i da se izvukla iz „mrtvog ugla“ u koji je zapala.

Keramika je postala rentabilna, ne traži više dotacije, prodaje sve svoje proizvode a oni su kvalitetno otskočili i pojevtinili su. Keramika će, kako se računa, do kraja godine ostvariti dobit od oko 10 miliona dinara. Najzad, ona odgovara svim svojim obavezama po Društvenom planu.

Važno je podvući ovde dva momenta: asortiman je proširen, kvalitet proizvoda je osetno popravljen. Izvršena je orijentacija na izradu predmeta za upotrebu u domaćinstvima (tanjiri, čorbaluci, kuhinjske garniture, šolje svih vrsta i td.) a izrađuju se i predmeti za industrijske potrebe. Cene su (naprimer za lavaboe) znatno jeftinije od uvoznih a kvalitet tih predmeta je bolji. Kad je reč o kvalitetu, ljudi iz Keramike rado pokazuju jedan „eksperiment“: na jednu šoljicu za kafu, običnu makar kakvu šoljicu, popne se čovek. Čovek od sedamdesetak kilograma težine stoji na šoljici – a ona izdrži težinu!

Koliko Keramika proizvodi? Ona proizvodi dnevno po jednu tonu robe. Kad bi se, naprimer, izrađivali samo tanjiri, Keramika bi mogla da proizvede 2,500 komada dnevno. Klozetskih šolja bi mogla da proizvede 90 komada dnevno, lavaboa oko 150 komada dnevno itd. Dalje, u Keramici nam je rečeno (i pokazano i dokazano) da su cene za poslednjih nekoliko meseci prosečno snižene za oko 30 procenata, naročito za artikle široke potrošnje.

Komercijalna služba takođe zaslužuje neku reč pohvale: ona je napredovala i usavršena je. Dok je ranije ova služba jedva uspevala da otpremi robe u vrednosti od oko 1,5 milion mesečno, sad sa lakoćom otprema robe za oko 6 miliona za isto to vreme.

Ima u poslovanju Keramike i nekih malih paradoksa svoje vrste. Zaječar, naprimer, pa i ostali gradovi ovog kraja, nerado kupuju proizvode Keramike. Međutim, Niš, Beograd i neki drugi veći gradovi glavni su potrošači. Na pitanje otkuda ovakva anomalija, u Keramici nam je rečeno:

– Ko to zna, možda naši ljudi više vole ono što je „strano“, iz drugih fabrika, pa makar to bilo lošije i skuplje. A možda i zato što se trgovačkoj mreži ne daje mogućnost za velike zgrade. Potrošač iz Zaječara u stvari i ne zna kakav je kvalitet naših proizvoda, već sudi po onim jeftinim i lošim proizvodima od ranije.

Keramika ima i svojih problema. Najpre je tu pitanje stručnjaka, pa onda nabavka boja (iz inostranstva), nabavka sirovina, dovršenje sušare i td. Međutim, po mišljenju ljudi iz kolektiva, svi ovi problemi su rešivi i rešavaju se postepeno ali sigurno i uporno. Devize za boje su obezbeđene i boje se nabavljaju, kvalitet boja je osetno porastao, na proizvodima se to najbolje vidi. Kaolina ima, sirovine se jednim delom nabavljaju iz uvoza i to, začudo, jevtinije nego u zemlji, stručnjak je stigao i već radi (inženjer-tehnolog), sušara se montira forsirano i td. Sve u svemu, nema problema koji zabrinjavaju. Ovde treba dodati i to da je sadašnji kadar izvežban i predan poslu. Današnjih 170 radnika i 25 učenika, uz najtešnju saradnju sa stručnjacima, organima radničkog samoupravljanja i rukovodstvom, garancija su za dalji razvoj preduzeća. Pomenimo, ovog puta samo uzgred – mada to pitanje zaslužuje širi osvrt – da radnički savet i upravni odbor svakako nose deo odgovornosti za doskorašnje stanje ovog preduzeća. Sad, međutim, rad ovih organa je iz osnova drugačiji i svakim danom se sve više oseća rukovodeća uloga radničkog samoupravljanja. Donedavno nije bilo tako. Brojni su bili primeri neshvatanja suštine problema, bilo je podmetanja, intrigiranja, „pakovanja“ krivica nekim ljudima i stručnjacima koji su morali da beže iz preduzeća, čak su neki ljudi bili oglašeni (da li s pravom?) za sabotere preduzeća i td. itd.

KERAMIKA IMA I SVOJE PLANOVE

Keramika ima i svoje planove. Njen osnovni plan je – ne ići u nekakvo megalomansko planiranje svega i svačega. (Kome je, naprimer, trebao skup eksperiment sa Pekarom? Sad je očigledno da je ovo bilo nepromišljeno, nerealno i štetno za Keramiku. Keramika, koja i sama nateže sa sredstvima i mogućnostima i godinama živi od dotacija – finansira Pekaru! Preduzeće, dakle, koje i samo još nije u potpunosti izgrađeno, treba da izgrađuje i pomaže – drugog! Očigledno je da se radi o lošem planiranju u – svaštarenju!) To bi, dakle, bio osnovni plan: graditi samo ono što je najnužnije, što je neophodno, pre svega završiti sušaru. Zatim podići odeljenje za presovanje koje je nužno. Da Keramika ima i taj pogon, već sad bi proizvodila mnoge artikle iz oblasti „presovane robe“, jer tržište traži tu robu.

Direktor ovog preduzeća Novica Mitić mišljenja je da Keramika ima dobre perspektive. Mada je konkurencija u zemlji vrlo oštra a tržište, bezmalo, prezasićeno proizvodima keramičke industrije, preduzeće u Zaječaru nije u opasnosti, baš zbog svog malog kapaciteta. On kaže:

U KERAMIČKOJ INDUSTRIJI IMA NELOJALNE KONKURENCIJE

– Sve ostale srodne fabrike su daleko veće od nas. Njihovi kapaciteti su veliki, oni proizvode vagonsku robu a za nju nema dovoljno tržišta. Kod nas je slučaj obrnut. Naša roba ide u sanducima, mi smo time zadovoljni i nemamo ambicija da unedogled povećamo kapacitet. Uz to, držimo se bar zasad dok tržište tako zahteva, proizvodnja potrebnih širokoj potrošnji. Proizvodnju stalno usavršavamo i trenutno smo zadovoljni kvalitetom, što ne treba shvatiti kao da smo postigli neki „plafon“ i da više nemamo šta da tražimo i poboljšavamo… Mišljenja sam, kaže Novica Mitić, da u zemlji ipak ima više fabrika ove vrste nego što je to potrebno i da treba obazrivo izabrati orijentaciju na ove ili one proizvode. Tržište je nešto prezasićeno. A ima i nelojalne konkurencije. Naprimer, fabrika u Titovom Velesu. Ona se vratila u probni pogon, ali proizvodi i trguje i dalje. Ova fabrika je oslobođena svih obaveza prema zajednici, dakle u tom pogledu nije ravnopravno opterećena a trguje uporedo s ostalim. Naravno da je ona, kao takva, u daleko povoljnijoj situaciji od ostalih, dakle i od nas…

Keramika proizvodi. Jedva jednom… Pokazalo se da su opravdana bila sva nastojanja njenih osnivača, da je opravdana bila i bojazan za nju, ali da je bila opravdana i ona hitna i energična intervencija bivšeg Sreskog odbora. Doprinos Keramike postaje sve vidniji. Već sad, on je svakako veći od onog nekih drugih preduzeća, koja nisu bila u ovako kritičnoj situaciji, u kakvoj je donedavno bila Keramika.✭