LJUDI U SLOBODNOM VREMENU:

KONSTRUKTOR DŽU-BOKSA „MAMBO“ USAVRŠIO GRAMOFON RIZ-A

Sledeći „potez“ Živojina Jovića, ratnog vojnog invalida, je – konstrukcija „ekspres-automata“ za više vrsta pića

Na periferiji Zaječara, u prizemnoj, skoro sagrađenoj zgradi, živi sa porodicom Živojin Jović. Ovaj suvonjavi čovek, vesela pogleda, pun je radne energije i skoro sve slobodno vreme, koje mu preostaje pored obavljanja drugih poslova vezanih za domaćinstvo, posvećuje istraživanju u oblasti radio-tehnike ne bi li pronašao mogućnost da usavrši ili otkloni nedostatke na mnogim aparatima.

Živojin Jović, inače vojni invalid, nije nepoznat svojim sugrađanima. Prošle godine svi su saznali za njegovu konstrukciju muzičkog automata, džu-boksa „Mambo“, koji je upola manji od postojećih muzičkih automata koji se viđaju po restoranima, a prednost mu je što je vrlo jevtin; konstruktora je koštao svega 180.000 dinara, dok muzički automati u prodavnicama koštaju oko milion i 200 hiljada dinara.

Ovih dana Živojin je završio konstrukciju originalnog radio-aparata sa ugrađenim gramofonom. Naime, u radio-aparat „Nikola Tesla“ ugradio je gramofon Radioindustrije Zagreb, s tim što je postigao mnogo u estetskom izgledu (gramofon je ispod radija) i uveo je značajnu tehničku novinu: pik-ap (ručica sa iglom) sam se vraća u ležište, pošto se okrene i poslednji obrtaj na ploči.

Posetili smo Živojina Jovića u njegovom stanu. Očekivao nas je u domaćoj atmosferi, sa ženom, dvoje dece i dva prijatelja, koji su, kao i mi, želeli da vide produkte njegovog konstruktorskog rada. Odmah smo se saglasili da su i muzički automat i radio sa ugrađenim gramofonom u esteskom pogledu zaista vredni pažnje, a i kao novina u konstrukciji.

– Na muzičkom automatu radio sam šest meseci – rekao nam je Živojin. – Crtao sam, projektovao, preračunavao, a zatim, kad sam dolazio do konstatacije da i pored svega toga nije nešto u redu, razmišljao sam dugo, noćima, i u glavi stvarao koncepciju. Već mi je, konačno, bio gotov projekat u nacrtima, kad je u Zaječar stigao prvi džu-boks. To je, znam, umanjilo efekat pojave mog automata, ali, uveravam vas da je sasvim drugačiji od svih ostalih. Na njemu se „tražena ploča“ nalazi „šetnjom“ dugmeta po skali… Mogao sam i ja da napravim automat sa „skidanjem“ ploča, kao što je na ostalim, ali namerno nisam to hteo. Sada, usavršavajući džu-boks „Mambo“ radim na konstukciji većega na kome će se ploče tražiti na klavijaturi.

Zapitali smo Živojina – da li se za njegov džu-boks zainteresovala neka od naših elektroindustrija.

– Dolazio je predstavnik Elektronske industrije iz Niša i razgledao automat. Svideo mu se. Od Zavoda za automatizaciju iz Ljubljane dobio sam odgovor u kome mi čestitaju „na lepom izgledu aparature“, ali „sličan aparat već proizvode“ i ne mogu prihvatiti moj muzički automat.

Živojin Jović ima planove i za dalji konstruktorski rad. Upravo namerava da konstruiše automat za posluživanje različitih pića, koji bi posle ubacivanja novca „izbacivao“ napunjene čaše i vraćao kusur. Živojin se nada da će ovaj projekat, uprkos materijalnim teškoćama (sve delove nabavlja od sredstava invalidske penzije), uskoro realizovati.

 

J. D. 

TIMOK  Zaječar, 1965.