Šta su pokazali rezultati konkursa? – Prvo, da postoje različita idejna gledanja na karakter ovog ogromnog kompleksa rasprostrtog na teritoriji od oko 360 hektara. Većina autora, međutim, među kojima se naročito ističe rad pod šifrom „Timok“, predložila je zoniranje Kraljevice u nekoliko karakterističnih reona, vodeći pri tome računa o postojećem stanju i objektima, konfiguraciji i insolacijji terena, navikama ljudi koji su koristili i koji će koristiti Kraljevicu, ao i o generalnom urbanističkom planu Zaječara. Najzapaženija bila je ideja koja je predlagala sledeće zone: šire zabavnu (severna, prigradska zona Kraljevice sa sportskim centrom – stadionom, hipodromom, dečjim igralištem i spomenikom Timočke bune), uže zabavnu – sa restoranom, bazenom za kupanje i plivanje (na južnoj Kraljevici) kao i letnjom pozornicom (na jugoistočnoj Kraljevici), kulturno-istorijsku sa spomenkosturnicom i adaptiranim kazamatom za vojni muzej, šumsku zonu sa školom adaptiranom za savremeni hotel i slobodnu zonu za kampinge, vikende i piknike.

Autori najboljih radova predložili su, dalje, da se škola na Kraljevici adaptira i dogradi kao moderan turistički hotel, da se postojeći objekat na istočnoj Kraljevici reorganizuje u manji restoran, a ispod njega sagradi veštačko jezero za sport i kupanje, da se podrumi kazamata rekonstruišu u vojno-istorijski muzej, da se kosturnica izmesti na jedno od najdominantinijih i najlepših mesta Kraljevice, u blizini vojnog muzeja, itd. Žiri je prihvatio ideju da se na jugoistočnim padinama Kraljevice (ispod utvrđenja) sagradi letnja pozornica, a na severozapadnim obroncima i većoj zaravni ispred nje izgradi veliki dečji zabavni park južne ekspozicije, lako pristupačan najvećem broju dece i odraslih. Prihvaćen je, takođe predlog pojedinih autora da se stadion sa okolinom i hipodromom pretvori u sportski centar Zaječara i da se u perifernim delovima parka, prema Lubnici, predvide konjička staza, kamping i skakaonica za zimske sportove, a po čitavoj teritoriji tzv. razglednice – sa lepim pogledom na Zaječar i čitavu okolinu sa Belim i Crnim Timokom u bogatom pejzažu.

Uzev u celini, rezultati konkursa za arhitektonsko i urbanističko-dendrološko rešenje su takvi, da se izvesni brojni predlozi akceptiraju kao idejno zreli i vredni. Na Narodnom odboru opštine je da, i posle završenog konkursa, inicijativu zadrži u svojim rukama. Naš predlog je, a tako je već i u praksi bilo sa nekoliko sličnih opštejugoslovenskih konkursa, da se sada napravi definitivan program i definitivni idejni projekat. U tom poslu učsetvovali bi, svakako, zaječarski arhitekti i inženjeri – dendrolozi, učesnici konkursa, uz konsultativnu saradnju članova žirija koje odabere Narodni odbor opštine. U završenom idejnom projektu postavile bi se etape realizacije, na osnovu kojih bi se, počev od iduće godine, moglo da priđe sistematskoj izgradnji park-šume Kraljevica, u narednom periodu od nekoliko godina. Tako bi, zahvaljujući ozbiljnoj inicijativi Narodnog odbora opštine i zalaganju Odeljenja za komunalne poslove koje je dostojno opšte pažnje – da putem javnog i anonimnog opštejugoslovenskog konkursa u kome su učestvovali konkurenti iz Beograda, Zagreba, Skoplja i Zaječara, dođe do osnovne generalne orijentacije u urbanističkom parkovskom uređenju Kraljevice – Zaječar dobio jednu urbanistički i hortikulturno savremeno uređenu i organizovanu park-šumu, podjednako privlačnu i atraktivnu i za Zaječarce i za domaće i strane turiste. A u odnosu na druge naše slične šumske komplekse oko gradova, park šuma Kraljevica biće jedinstvena u čitavoj Srbiji i po svom višestrukom karakteru, i po svom vanrednom – naglašenom položaju u silueti grada i kao akcenat u bogatstvu pejzaža bliže i najdalje okoline. S te strane Zaječarci mogu, zaista, da budu ponosni da grade jedno delo koje i sadržajem i programom pripada čitavom regionu Timoka i čitavoj jednoj generaciji, a u urbanističkoj kategoriji i savremenoj likovnoj obradi prostora čini čast našem mladom jugoslovenskom urbanizmu. ✭