Kristalogravernica sa 50 brusilica i 170 radnika u Sokobanji, podigla Fabrika stakla iz Zaječara 1978. godine.
Popularno nazvana fabrika bez dimnjaka, puštena u rad 26. novembra. Za direktora je postavljen ekonomista Maksim Đorović, dotadašnji načelnik Sekretarijata za privredu Skupštine opštine u Sokobanji.
Do 1981. godine fabrika je zaposlila 270 radnika; doradila je 251 tonu kristalnih proizvoda u vrednosti od 128 miliona dinara.1983: Nastala su iskušenja zbog svuda pogoršanih ekonomskih uslova privređivanja, otežanog snabdevanja sirovinama i repromaterijalom i loših odnosa među rukovodiocima fabrike, koji su se prenosili i na druge radnike dovodeći do grupašenja, slabljenja tehničke i tehnološke discipline i do osipanja kolektiva koji je od 344 spao na 285 članova. U proleće 1984. izgledalo je da će višemesečna previranja u kolektivu uzeti maha, ali je ubrzo došlo do raspleta.

Pokazalo se da su unutrašnje rezerve bile veće nego što je u prvi mah izgledalo. Frakcionaši su otišli, a ostali su zasukali rukave i prionuli uz mašine. Kristalograveri na administrativnim poslovima vraćeni su u halu. Proizvodnja je rapidno živnula i dostigla 1.089 tona robe u vrednosti od 388 miliona dinara, i to u uslovima povremenih nestašica sirovina i repromaterijala.

Arhitektonski skladno zdanje “Kristal-Sokobanje”, u ambijentu negovanih ruža i travnjaka, postalo je svojevrsno stecište meštana, a još više turista u potrazi za lepim suvenirima sa upotrebnom vrednošću. U jednoj prostoriji upravne zgrade fabrike, od 40 kvadratnih metara, početkom jula 1984. otvorena je specijalizovana prodavnica proizvoda iz bogatog asortimana Industrije stakla i kristala u Zaječaru. (Izvor: Monografija “Kristal – Zaječar, 1965-1985”. Zaječar, 1985.)