KRISTALNO JASNO: Digitalizacija kulturnog i industrijskog nasleđa Zaječara (1. deo)
Ovaj projekat predstavlja prvi deo digitalizacije kulturnog i industrijskog nasleđa Zaječara i dobio je podršku Ministarstva kulture i informisanja. U saradnji sa Zaječarskom inicijativom, do kraja godine, bavićemo se digitalizacijom preko 600 negativa i fotografija nastalih u nekadašnjim fabričkim gigantima – fabrici „Kristal“ i Kožarsko-tekstilnom kombinatu Zaječar. Do početka privatizacije, Zaječar je imao preko 15 fabrika od kojih je danas uglavnom ostalo samo sećanje koje je i samo podložno brisanju. Na negativima koje smo sakupili, otkrili smo jedan potpuno novi svet: svedočanstva ne samo o vremenu koje su naši sugrađani provodili na radnom mestu, već i o mnogim aktivnostima na kojima su se angažovali u slobodno vreme (sportska takmičenja, stručne ekskurzije, posete sličnim radnim organizacijama u SFRJ i Evropi, itd.).
Kao posledica trenutne ekonomske situacije, procena je da se stanovništvo Zaječara smanjilo za gotovo 60%. Gubici nisu samo fizički, jer sa svakom osobom koja je napustila grad, privremeno ili stalno, nestaje i sećanje na zajednicu koja se stvarala na ovim prostorima. Sa druge strane, istorija fotografije i fotografa Zaječara još uvek je nedovoljno istražena, i naša je namera da ovim projektom iniciramo prve korake u istraživanju ovog nasleđa. Negativi filmova i fotografije koje smo sakupili imaju potencijal ne samo u istraživanju i promišljanju naše nedavne prošlosti, već prestavljaju i nasleđe od kojeg razmišljanje i skiciranje budućnosti može krenuti dalje. Takođe, svi podaci govore da nove generacije naraštaja usvajaju nova znanja pre svega vizuelno a tek onda tekstualno, stoga verujemo da ćemo promocijom vizuelnog sadržaja zainteresovati i motivisati mlade da se upuste u istraživanje prošlosti i lokalne istorije.
Zaječar je nekada bio poznat i po odličnim fotografima, te je tako pre Drugog svetskog rata u gradu bilo aktivno oko 15 fotografskih studija. Nažalost, još uvek na postoji jedinstvena arhiva „preživelog“ arhivskog materijala, već se ona nalazi u brojnim znanim i neznanim privatnim zbirkama, zbirkama različitih kulturnih institucija, itd. Kako smo se i sami uverili, kvalitet fotografija koje smo do sada prikupili prevazilazi sva naša očekivanja, te tako ovaj projekat predstavlja i prvi korak u otkrivanju i identifikaciji ličnosti fotografa koji su ovaj materijal stvarali. Kvalitet fotografskog materijala daleko prevazilazi primarne potrebe dokumentovanja stvarnosti i verujemo da je ovo nasleđe nešto čime će Zaječarci i Zaječarke moći da se ponose i u budućnosti.
Sa vama ćemo deliti najzanimljivije fotografije i, kako želimo da saznamo imena svih aktera čiji su likovi ovekovečeni na ovim snimcima, pozivamo vas da nas kontaktirate i podelite sa nama sve detalje koje možda imate o njima. Takođe, ukoliko u privatnim arhivama imate vizuelne tragove iz prošlosti ove dve fabrike, javite nam se i biće nam čast da to skeniramo za vas. Na kraju projekta, sav digitalizovan materijal biće javno i besplatno dostupan u arhivima Zaječara i Srbije, kao i na našem sajtu www.skvermagazin.com i sajtu ministarstva posvećenog digitalizaciji www.kultura.rs.
OD NAS - VAMA
NA OVOJ STRANICI MOĆI ĆETE DA POGLEDATE DO SADA SKENIRAN MATERIJAL I POMOĆI NAM SA IDENTIFIKACIJOM OSOBA KOJE SE POJAVLJUJU NA FOTOGRFAIJAMA
OD VAS - NAMA
OVA STRANICA POSVEĆENA JE FOTOGRAFIJAMA KOJE STE VI PODELILI SA NAMA
OBJAVLJENI TEKSTOVI
KRISTAL ZAJEČAR
KOŽARSKO-TEKSTILNI KOMBINAT "ZAJEČAR" (KTK)
Industrijsko privredna zadruga A.D. osnovana je 1911. godine, uglavnom kao zanatski kreditni zavod, ali i za objavljivanje preduzimačkih i građevinskih poslova svih vrsta. Pre Prvog svetskog rata obavljala je poslove eskonta sa skromnim sredstvima koja su joj bila na raspolaganju.
Kožarsko-tekstilni kombinat nastao je udruživanjem bivših radnih organizacija Industrije „Standard“ i ZTI „Timočanka“ * Napori za prevazilaženje teškoća u bivšoj „Timočanki“ * Izgradnja novih fabrika i prekvalifikacija radnika iz takozvanog tehnološkog viška * Očekuje se godišnja proizvodnja u vrednosti od oko 500 miliona dinara
Privredni razvoj opštine Zaječar posle Drugog svetskog rata bio je vrlo neujednačen i karakterišu ga više perioda. Ratom porušeni privredni objekti i zanatski kapaciteti osposobljavani su za privrednu aktivnost, a potom je zasnivana savremenija industrijska proizvodnja na temelju i iskustvu postojeće ili, pak, nova. Dugo prisutna ideja o zasnivanju proizvodnje stakla u Zaječaru počela je da se ostvaruje tokom 1961. godine.
Od malog preduzeća, formiranog 1946. godine od četiri privatne trikotaže, stvoreno je veliko, zdravo i napredno industrisko preduzeće. Ono danas proizvodi pamučnu i vunenu trikotažu, konfekciju rublja, jorgane, dušeke i jorgansku vatu. Uspeh je veliki. On je rezultat napora celog radnog kolektiva. „Timočanka“ prodaje danas svoje proizvode svim našim republikama.
Fabrika šupljeg stakla zakoračila je sigurnijim korakom u narednu 1970. godinu. I dalje su ulagani napori oko stabilizacije proizvodnje koja je izborila mesto na tržištu. Tražile su se i pronalazile nove unutrašnje rezerve. Proizvodnja se u odnosu na 1969. godinu udvostručila, a fondovska sredstva od 17 hiljada dinara povećana su na 407 hiljada dinara.
Savet Centra za potrošače, Zavod za ekonomiku SRS i Privredna komora grada Beograda su, u konkurenciji mnogih poznatih fabrika trikotaže iz zemlje, prilikom testiranja i ocenjivanja kvaliteta trikotažne odeće za „Zlatnog pobednika Beograda 1975.“ proglasili i dečji pulover zaječarske „Timočanke“.
Pošto se odustalo od zasnivanja proizvodnje uz pomoć Bormiolija i Fidence u halama ugašene Fabrike ravnog stakla, a kako je postojala spremnost banke da odobri potrebna sredstva za zasnivanje proizvodnje presovanog kristala, to se pristupilo ovom poslu. Prvi investicioni program koji je bio i osnova za izradu prvog generalnog programa razvoja u periodu od 1971-1975. godine
Eksperiment da ishranu u društvenom restoranu poboljšamo hranom iz sopstvene ekonomije je, po svemu sudeći, uspeo * Ove godine se ovom poslu prišlo dosta ozbiljnije, ali ima još mnogo problema * Veliko zalaganje ljudi zaposlenih u OOUR „Društvena ishrana“
To više nije eksperiment već stvarnost. Sasvim je moguće da ishranu u društvenom restoranu poboljšamo prinosima iz sopstvene ekonomije i na taj način hranu, koja iz dana u dan postaje sve skuplja, učinimo jevtinijom i raznovrsnijom.
Fabrika stakla Zaječar ispraća 1975. godinu, jubilarnu po mnogo čemu, uopšte, a posebno za nju (desetogodišnjica poslovanja) izvanrednim rezultatima, postignutim u materijalnoj sferi proizvodnje i izgrađenim društveno-samoupravnim odnosima.
* Ako se želi ići ukorak sa svetskom modom, onda se ne može proizvoditi na zastarelim mašinama * Svesni toga, radni ljudi Kombinata kože i tekstila za modernizaciju u rekonstrukciju izdvojiće za uvoznu opremu 2.556.842 DM (marka po kursu od 193 dinara), a za domaću opremu 220.177.400 dinara, što ukupno iznosi 1.135.237.549 dinara * Bolji dani za kožarce i tekstilce
Od sredine 1970-ih nastupila je nova faza razvoja Fabrike stakla, kako se onda zvala, kada su mladi stručnjaci iz rukovodstva smatrali da je „i u teritorijalnom širenju njena šansa da se lakše uklapa u domaći i međunarodni proizvodni i tržišni prostor kristala i da na njima brže osvaja i učvršćuje sebi dobre pozicije.“ Na jednoj strani, „investicije po radnom mestu bile su niske i brzo isplative, a na drugoj razvojna politika kolektiva dobila je širu društvenu verifikaciju i podršku.“ U narednih par godina, Kristal – Zaječar podigao je nove fabrike sa stotinama radnih mesta u Kladovu, Sokobanji, Kutini, Preševu, Pehčevu, Leposaviću, Rožaju i Kosjeriću, tj. gotovo u svakoj republici SFRJ.
U nevelikoj istoriji poslovanja Kožarsko-tekstilnog kombinata „Zaječar“ po drugi put osvajamo jedno od najvećih priznanja koje izlate ispod kupola beogradskog sajma – Srebrnu košutu. Prvi put dogodilo se to pre nekoliko godina, i to nam je bilo prvo veće i značajnije priznanje, a kasnije se kolekcija priznanja povećavala i sa drugih sajamskih priredbi, da bismo ove godine dobili još jednu „košutu“.
Gotovo dvadeset godina, Fabrika stakla, kasnije „Kristal“ – Zaječar, svoje mnogobrojne radnike obaveštavala je o najbitnijim događajima putem sopstvenih novina i radio stanice. Od maja 1973. godine izlazio je jednom mesečno list „Staklo“, a koji je nakon određenih transformacija od marta 1982. godine nosio ime „Kristal“. Glavni i odgovorni urednik Radosav Todorović potrebu za ovom vrstom oglašavanja, neki bi rekli i propagande, video je u težnjama novog rukovodstva:
* Godine stasavanja Kožarsko-tekstilnog kombinata „Zaječar“ nisu bile ni malo lake, jer se okrenulo, tako reći, ni od čega, odvajalo se od ustiju da bi se steklo ime koje se danas u svetu mode izgovara sa uvažavanjem * U susret jubileju sa više od 2500 zaposlenih * Kolektiv tri opštine i dva regiona * Za devet godina pet novih fabrika i snažan prodor na jugoslovensko i evropsko modno tržište
Krajem 1970ih fabrika „Kristal-Zaječar“ počinje sve više da poklanja pažnje sportu, kada amaterski klubovi radnika postepeno postaju profesionalne ekipe koje se takmiče u glavnim ligama tadašnje Jugoslavije. Pored prepoznavanja marketinške uloge sporta u promociji same fabrike, kao što je bilo sponzorstvo fudbalskog kluba Crvena zvezda od 1980-1986. godine, sport je imao i veliku ulogu u očuvanju zdravlja i vitalnosti samih radnika koji su iz godine u godinu bili bez konkurencije na mnogobrojnim „Staklarijadama“.
Kolektiv „Timočanke“ čini ozbiljne napore da u svoj proizvodni program unese što više artikala od sintetičkih prediva. Ti napori ne ostaju bez rezultata. Iz godine u godinu raste količina prerađenih sintetičkih prediva. U prošloj godini prerađeno je 96 tona, u ovoj 180 tona, a za iduću godinu se planira prerada 210 tona sintetičkih prediva. Među sintetičkim predivima posebno mesto zauzima kašmilon, vrhunskog kvaliteta. To predivo u Jugoslaviji ima samo „Timočanka“.
Udruženje kreatora i modelara obuće, kožne konfekcije i galanterije Jugoslavije, na osnovu glasanja potrošača i rezultata Ocenske izložbe, dodelilo je Branki Marić, kreatoru za kožnu konfekciju, Zlatnu statuu.