RUKOMETNI KLUB „KRISTAL“

Rukometni klub „Kristal“ takmiči se od 1984/85. u Prvoj saveznoj ligi. Pre devet godina nalazio se u regionalnoj grupi Timočke krajine, da bi potom, skoro iz godine u gadinu, menjao rang takmičenja za stepenicu više, do one najviše – društva najboljih u državi. Zaječar je tako postao grad kvalitetnog rukometa, a dvorana ispod Kraljevice svojevrstan hram sporta i magnet za okupljanje žitelja od sedam do 70 godina.

Put do društva najboljih u zemliji, iako meteorski blještav, nije bio nimalo lak ni posut ružama. Kako je sve počelo?

U decembru 1976. godine gradski rukometni klub „Železničar“ menja ime na godišnjoj konferenciji i uzima novo „Kristal-Zaječar“. Do ove promene je došlo zbog nesređenih odnosa u klubu i oko njega, a i zbog vrlo loše i besperspektivne materijalne situacije. Industrija stakla i kristala u Zaječaru, kao veliki pobornik sporta, odlučila se da preuzme ovaj klub pred rasulom, pored ostalog, i zbog toga što je većinu igrača imala u radnom odnosu.

Na godišnjoj izbornoj konferenciji učestvovalo je 12 delegata iz Fabrike stakla, od kojih je formirano novo rukovodstvo kluba. Za predsednika Konferencije izabran je Živojko Prvucović, za predsednika lzvršnog odbora Miroslav Sretenović, a dužnost sekretara poverena je Strahinji Omeroviću – Canetu.

U regionalnoj grupi Druge srpske lige, grupe „Jug“ učestvovali su klubovi: „Hajduk Veljko“ (Negotin), „Jedinstvo“ (Boljevac), „Kristal“ (Zaječar), „Bor“ (Bor), „Majdanpek II“ (Majdanpek), „Đerdap“ (Kladovo) i „Broki“ (Brusnik). Istovetan redosled mesta na tabeli bio je i na završetku jesenje sezone 1976. godine. Ekipu „Kristala“ tada je vodio trener Božidar Ninović.

U prolećnom delu 1977. godine „Kristal“ je savladao sve prepreke za ulazak u Prvu srpsku ligu. Sredinom juna te godine, kao drugoplasirana ekipa na kvalifikacionom turniru regionalnih prvaka Druge srpske lige, koji je trajao četiri dana u Ćupriji, ekipa „Kristala“ postala je novi član Prve srpske lige. Bila je to prva stepenica na putu do društva najboljih.

Srpskoligaški status klubova izborili su sledeći igrači: Anđelković, Mladenović, Milošević, Ivanković, Petrović, Blagojević, Trifunović, Cvetković, Marinković, Ranđelović, Olujić i Jelić.

Rukometaši „Kristala“, novajlije u Prvoj srpskoj ligi, u jesenjem delu takmičenja nisu u potpunosti opravdavali očekivanja svojih navijača. Polusezonu su završili na desetom mestu, sa 11 bodova, u konkurenciji 14 klubova. U 13 susreta „Kristal“ je četiri puta pobedio, triput igrao nerešeno i šest puta osetio gorčinu poraza. Postigao je 295, a primio 300 golova.

Prolećna polusezona u 1978. godini je za rukometaše „Kristala“, pod rukovodstvom trenera Ljubomira Pacića, bila znatno uspešnija. Prevazišli su kompleks niže vrednosti i prvenstvo u sezoni 1977/78. godine završili na petom mestu. To je osokolilo igrače i upravu da sa još više žara očekuju prvenstvenu sezonu u 1978/79. godini, za koju se pripremaju i pod rukovodstvom klupskog lekara doktora medicine sporta Danila Nikolića. Klub se pojačava novim igračima Janjićem i lvićem.

Najesen „Kristal“ silovito startuje i posle pet kola nalazi se na čelnoj poziciji, ali mu u nastavku tempo opada, i jesenje prvenstvo završava na trećem mestu, iza „Partizana“ i „Obilića“. Takav plasman kako je ocenjeno bio je zadovoljavajući, mada je većina igrača potvrđivala da je i plasman na prvom mestu tabele bio realno moguć.

„Kristal“ je prolećnu polusezonu u 1979. godini započeo u promenljivoj formi. U prva četiri kola bilans je bio sledeći: po jedna pobeda i poraz i dva nerešena ishoda. Novi golman Sijanta spasavao je čast i renome ekipe. Majski bilans bio je još crnji: u četiri utakmice sve sami porazi. Do kraja prvenstva u 1978/79. godini „Kristal“ je samo triput pobedio i sa trećeg, na pauzi, spao na sedmo mesto na tabeli.

U leto 1979. godine u rukometnom sportu dolazi do reorganizacije sistema takmičenja. Formira se Međurepublička rukometna liga, u kojoj će se takmičiti klubovi iz Srbije i Crne Gore. Osvojeno sedmo mesto u Prvoj srpskoj ligi omogućavalo je „Kristalu“ da postane član Međurepubličke lige.

Pored Zaječaraca iz Prve srpske lige u višem rangu takmičenja našle su se još i ekipe „Obilića“, „Mladosti“, „Rasa“, „Šamota“, „Pivarca“ i „Pirota“. Ova zadnja je u prethodnoj sezoni izgubila drugoligaški status.

U čast sedmoseptembarskih svečanosti u Zaječaru je 25. i 26. avgusta održan rukometni turnir na kome su, pored domaćeg „Kristala“, učestvovali niški „Železničar“ član Prve savezne lige i finalista Kupa evropskih šampiona, drugoligaš „Partizan“ iz Beograda i negotinski srpskoligaš „Hajduk Veljko“. Pobedio je „Železničar“, „Kristal“ je bio drugi, „Partizan“ treći, a „Hajduk Veljko“ četvrti.

„Kristal“ je dobro startovao u novoj Međurepubličkoj ligi i u prva četiri kola osvojio šest bodova. Prva na tabeli je ekipa „Rasa“, „Jagodina“ je druga, dok je „Kristal“ treći. U narednih pet kola „Kristal“ je sa četiri pobede i jednim porazom i dalje na trećoj poziciji, sa istim brojem bodova kao i drugoplasirana „Jagodina“ (14), dok ga, od vodećeg „Rasa“ razdvajaju samo dva boda. Takva pozicija je „podigla“ temperaturu u taboru „Kristala“ koji je na kraju jeseni 1979. zauzeo treće mesto. Drugoplasirana „Jagodina“ imala je bod, a prvoplasirani „Ras“ tri boda više. Takvim bilansom su u klubu i Fabrici bili zadovoljni.

U proleće 1980. godine rukometaši „Kristala“ su silovito startovali u Međurepubličkoj ligi Srbije i Crne Gore. Rezultati nagoveštavaju ostvarenje plana za ulazak u Drugu saveznu ligu, pogotovu jer ekipa pobeđuje pružajući izvanredne igre na terenu i od trećeg mesta na tabeli, tri kola pred završetak prolećnog dela prvenstva izbija u vođstvo. „Kristalu“ su tada pristupili: golman Stoičević i igrači Zdravković, Mitrović, Rašić, Živković i Kovijanić.

Nezadrživi juriš „Kristala“ ka Drugoj ligi više nije mogao niko da zaustavi. Odluka o prelasku u novi, viši rang doneta je u Zaječaru pobedom nad ekipom „Rasa“ preostalim i jedinim konkurentom za šampionsko zvanje. Ova utakmica je pre isteka zadnjeg kola promovisala „Kristal“u službenog prvaka lige. San je bio ostvaren. Za četiri godine pređene su četiri stepenice, od najnižeg organizovanog ligaškog takmičenja do Druge savezne lige. Uspon, nema sumnje, meteorski brz, na opšte zadovoljstvo ekipe, trenera, uprave, Fabrike i grada. Rukomet u Zaječaru polako počinje da oduzima sportski primat do tada vladajućem fudbalu.

Za start u društvu drugoligaša ekipa je pojačana i dobro pripremljena. Boje Zaječaraca u jesenjem takmičenju braniće 17 rukometaša. U prelaznom roku 1980. godine „Kristal“ se pojačava četvoricom kvalitetnih igrača. Iz ekipe niko nije otišao. Iz niškog „Železničara“ dolaze Grozdanović i Pavlović, a iz leskovačke „Dubočice“ Knežević i Nikolić.

U prvih pet kola Druge savezne lige Zaječarci ruše favorite. Poklekli su pred njima „Rabotnički“ i „Vardar“ iz Skoplja, „Borac“ iz Uroševca i „FAP“ iz Priboja, a poraženi su jedino od „Metalurga“ u Skoplju. Više nego uspešan nastup debitanta koji i u nastavku ne posustaje. U gostima u Prilepu gubi utakmicu od „Tutunskog kombinata“, ali pobeđuje ekipu „Božura“, a u derbiju sa „Rakovicom“ u Beogradu igra nerešeno. Utakmica sa „Lovćenom“ je odložena zbog saobraćajne nezgode koju su Cetinjani imali na putu prema Zaječaru. U preostala dva kola nad „Partizanom“ i podelom bodova sa „Rudarem“ iz Pljevalja osvaja tri boda i jesenju sezonu završava kao vicešampion, sa jednim bodom manje od vodeće „Rakovice“, pa je zbog toga u 18. anketi redakcije lista „Timok“ proglašen za najuspešniji sportski kolektiv u regionu.

Decembra 1980. godine za predsednika Konferencije kluba izabran je Tomislav Pavlović, za predsednika lzvršnog odbora Miroslav Sretenović, a za generalnog sekretara Strahinja Omerović.

U nastavku prvenstva u proleće 1981. godine u dva nastupa „Kristal” najpre igra nerešeno sa „Vardarom“ i osvaja oba boda od „Metalurga“, zatim u Priboju pobeđuje „FAP-a“, gubi utakmicu u Cetinju od „Lovćena“ i u Zaječaru pobeđuje „Tutunski kombinat“ i „Rakovicu“. Ekipa koju vodi trenerski tandem Zorana i Aleksandra Živkovića, nastupala je u sledećem sastavu: Nikolić, Živković, Milošević, Stoičević, Knežević, Mitrović, Grozdanović, Zdravković, Rašić, Janjić, Mladenović, Pavlović.

Na nekoliko kola pred kraj prvenstva „Kristal“ je na prvom mestu, sa bodom više od „Tutunskog kombinata“, a dva od trećeplasirane „Rakovice“. Od beogradskog „Partizana“ pred kraj prvenstva kao gosti rukometaši „Kristala“ gube utakmicu sa jednim golom razlike. Ekipu „Lovćena“ pobeđuju u Zaječaru, a sa „Rudarom“ iz Pljevalja igraju za gol razliku i završavaju prvenstvo kao šampioni. Druga je „Rakovica“, sa istim brojem bodova, a treći je „Tutunski kombinat“ sa bodom manje od vodećih.

Tada dolazi do lakrdije. Rukometni takmičarski forum organizuje od 26. do 28. juna turnir u Danilovgradu da bi se razigravanjem rešilo pitanje novog prvoligaša. Zaječarci su ogorčeni, i umesto da se ne odazovu pozivu, čine grešku, istina pod pritiskom i pretnjom isključenja iz lige, i odlaze na turnir na kome pobeđuje „Rakovica“ uz svesrdnu pomoć sudija i „Tutunskog kombinata“. Tako je „Kristal“ veštim smicalicama izigran te mu je titula prvaka oduzeta naknadnim mahinacijama.

Od jeseni 1981. godine „Kristal“ se seli u novoformiranu Prvu „B“ rukometnu ligu grupe „Jug“ koja je formirana umesto Druge savezne lige. U prelaznom roku redove „Kristala“ pojačava Dekić.

U devet susreta u jesenjoj sezoni 1981. godine, ekipa je sa 11 bodova osvojila četvrto mesto na tabeli. U proteklom prvenstvu harala je na domaćem i gostujućim terenima, a sada nije mogla ni da se prepozna: pet pobeda, jedan nerešen ishod i tri poraza. U još četiri kola do kraja jesenje sezone „Kristal“ je igrao u promenljivoj formi, pa je ovaj deo prvenstva završio kao petoplasirana ekipa.

Slično je proteklo i proleće 1982. godine, u kome su Zaječarci svakodnevno putovali u Niš gde su u sportskoj dvorani „Čair“ trenirali i odigravali utakmice kao domaćini jer su u ovom stepenu takmičenja utakmice na otvorenom terenu zabranjene, a u Zaječaru još nije bila završena sportska dvorana na Kraljevici. Ipak, na kraju prolećnog dela prvenstva „,Kristal“ zauzima četvrto mesto na tabeli.

Pojačani u pripremnom periodu Štrpcem, lgnjatovićem, Makotom, Kostićem, Bokićem, i Kamenicom, Zaječarci su jesenju polusezonu 1982. završili na drugom mestu sa 14 bodova i drugi put uzastopno osvojili „Kup Srbije“.

U decembru 1982. godine za predsednika Skupštine „Kristala“ izabran je Tomislav Pavlović, za predsednika predsedništva Milan Perović, a za sekretara kluba Slobodan Đorđević.

U prolećnom delu prvenstva 1983. godine „Kristal“ je igrao konstantno dobro i na kraju takmičarsku sezonu 1982/83. završio kao vicešampion Prve „B“ rukometne lige grupe „Jug“.

U takmičarskoj sezoni 1983/84. u Drugoj saveznoj ligi u grupi „Jug“, kako je nazvana, „Kristal“ je ponovo jesenji vicešampion. Tokom ove polusezone zaječarci su pretrpeli samo dva poraza, ali je jedan bio odlučujući u borbi za prvo mesto. „Kristalu“ su tada pristupili: Ždraljević, Šarčević, Todorović, Stojiljković, Čolić, Dražević i Lukić.

Posle 18. kola u proleće 1984. godine „Kristal“ je preuzeo vođstvo na tabeli Druge lige, sa bodom prednosti nad direktnim rivalom „Borcem“ iz Uroševca, što mu je bilo dovoljno da posle pobede nad „Jagodinom“ i „Metalcem“ osvoji šampionsko zvanje pre isteka prvenstva. Od 22 utakmice u jesen 1983. i proleće 1984. izgubio je samo tri, dok je dvaput igrao nerešeno, a 17 puta trijumfovao. Tako je u četvrtom pokušaju „Kristal“ postao član elitnog društva jugoslovenskog rukometa, Prve savezne lige.

Na početku šampionata države u rukometu u sezoni 1984/85. godine „Kristal“ je dobro startovao. U prvom kolu kao gost igrao je nerešeno sa bjelovarskim „Partizanom“, a zatim je u Zaječaru savladao „Crvenku“, a u trećem kolu izgubio utakmicu od „Jugovića“ iz Kaća. Ekipu su u ovoj sezoni pojačali Stajić, Mladenović, Marković i Šestović. Sledili su poraz u Banjaluci od „Borca“ i u Doboju od „Sloge Bosna-prevoza“, podela bodova sa niškim „Železničarem“ i pobeda nad „Infosistemom“ iz Zagreba, na domaćem terenu. Posle visoke pobede nad sarajevskim „Željezničarem“, jedini prvoligaš u gradu nanizao je poraze od „Metaloplastike“, „Crvene zvezde“, „Proletera“ i „Pelistera“, pa je spao na začelje, da bi se zatim pobedom nad „Dubočicom“ donekle iskupio i popravio plasman zauzevši deveto mesto.

U januaru 1985. godine na izbornoj sednici Skupštine kluba za predsednika Predsedništva izabran je Milan Perović, a za generalnog sekretara Slobodan Đorđević. Za šefa stručnog štaba imenovan je golman Ždraljević, a za prvog trenera igrač Blagojević.

U nastavku prvenstva u prolećnoj sezoni 1985. godine „Kristal“ je igrao promenljivo. Pobedio je „Partizana“ kod kuće, doživeo debakl kod „Crvenke“, dva boda je uzeo „Jugoviću“ pred svojom publikom, i pretrpeo poraz u Nišu od „Železničara“. Pobedama koje su usledile nad „Borcem“ i „Sloga Bosna-prevozom“ olakšale su mu borbu za opstanak u društvu najboljih. Sportski časne poraze „Kristal“ je doživeo od zagrebačkog „Infosistema“, šabačke „Metaloplastike“ i sarajevskog „Željezničara“.

Bodove spasa „Kristal“ je osvojio pobedama kod kuće nad „Crvenom zvezdom“ i „Pelisterom“, a porazi u poslednjim minutima od „Proletera“ u Zrenjaninu i od „Dubočice“ u Leskovcu nisu mu naudili. Društvo najboljih ovog puta napustili su bjelovarski „Partizan“ i „Pelister“ iz Bitolja. Sa dobrim pojačanjima „Kristal“ će sigurno spokojnije započeti novu prvenstvenu sezonu u 1985/86. godini u Prvoj saveznoj ligi.

Počev od septembra 1982. godine u Zaječaru se redovno održava memorijalni turnir „Miroslav Sretenović – None“ u znak sećanja na preminulog dugogodišnjeg sportskog radnika i predsednika rukometnog kluba „Kristal“. Na prvom dvodnevnom nadmetanju učestvovali su prvoligaši „Crvena zvezda“ iz Beograda, „Metaloplastika“ iz Šapca i „Železničar“ iz Niša i domaći drugoligaš. Kup memorijala osvojila je „Crvena zvezda“, drugi je bio „Kristal“, treća „Metaloplastika“, a četvrti „Zelezničar“.

Na drugom memorijalnom turniru septembra 1983. godine učestvovali su prvoligaši „Metaloplastika“, „Crvena zvezda” i „Dubočica“ i drugoligaš „Kristal“. Lovorike su pobrali Šapčani, drugi su bili Zaječarci, treći Beograđani, a četvrti Leskovčani.

Na trećem turniru „Miroslav Sretenović – None“, septembra 1984. godine pobednički trofej pripao je „Kristalu“, drugi je bio „Železničar“, treća „Crvena zvezda“, a četvrta ekipa VIF „Georgi Dimitrov“ iz Sofije, zvanični klupski šampion Bugarske.

„Kristal“ je učestvovao na mnogobrojnim turnirima u zemlji i na više turneja u inostranstvu.

ŽENSKI RUKOMETNI KLUB „KRISTAL“ KUTINA

Osnovan 1955. kao ekipa DTV „Partizan“ ženski Rukometni klub „Kristal“ u Kutini 1969. godine menja naziv u „Zvijezdu“, a 1975. dobija novo ime RK „Slavija“. Iste godine postiže najveći uspeh, postaje član Druge savezne lige u kojoj ostaje četiri sezone, da bi zatim prešao stepenicu niže u Hrvatsku rukometnu ligu u kojoj se i danas nalazi.

Patronat nad klubom 1980. godine preuzima Fabrika za doradu kristala u Kutini, od kada on nosi ime „Kristal“. Kao prvak Hrvatske rukometne lige učestvuje u kvalifikacijama za Drugu saveznu ligu, ali u tome ne uspeva. Tokom tri decenije plodne aktivnosti klub je bio rasadnik rukometa i svestranog razvoja fizičke kulture u ovom gradu i na području Moslavine. U tom razdoblju njegove boje branilo je 112 aktivnih igračica.

Kutinske rukometašice učestvovale su na brojnim domaćim i međunarodnim turnirima i revijama koje su i one organizovale otkako je u Kutini sagrađena velika sportska dvorana.

U 1985. godini „Kristal“ ima prvu i drugu ekipu, pionirski sastav, dobar stručni kadar i punu podršku društveno-političke zajednice.

Za razvoj ženskog rukometa u Kutini posebno je zaslužan Slavko Bačić, trener od 1970. do 1983. godine. U 1985. standardne prvotimke su: Polićeva, Prebegova, Copotova, Švigirova, Košutićeva, Križnikova, Baltorićeva, Dragivojevićeva, Gelova, Randulićeva, Vasiljevićeva i Prgomeljeva. Prvu i drugu ekipu trenira Zdravko Horvat, a pionirke Miroslav Milinović. Predsednik kluba je Boško Komnenić, a sekretar Milan Rizman.

FUDBALSKI KLUB „KRISTAL“

U leto 1980. godine Fudbalski klub „Železničar“ iz Zaječara, samoupravno se transformiše u novi fudbalski klub „Kristal“. Konferencija je izabrala novu upravu sastavljenu od predstavnika ranijeg kluba i delegata iz Industrije stakla i kristala. Za predsednika kluba izabran je Živojko Prvucović, za predsednika Predsedništva Radomir Cokić, a za sekretara Dragan Ognjanović.

Igrači bivšeg kluba bili su: Stojanović, Tošić, Đorđević, Krljar, Simonović, Kojčić, Nikolić i Cekić. U prelaznom roku „Kristalu“ pristupaju najbolji igrači „Timoka“ iz Zaječara, inače već dugogodišnji radnici Industrije stakla i kristala. Među prvima prelazi golgeter i najbolji strelac Srpske lige Vojislav Brašanac, a sa njime Cvetković, Tobošarević, Milošević i Videnović. lz drugih klubova u „Kristal“ iste sezone dolaze: Tošič, Cokić, Janjušević, Veliković i Mladenović. Trener ekipe bio je iskusni Bogoljub Živanović – Šmaga.

U jesenjem delu fudbalske sezone 1980/81. godine „Kristal“ se plasirao na drugo mesto, za dva boda manje od lidera na tabeli – niškog „Železničara“. Bio je to, van svake sumnje, briljantan uspeh, pa je osvajanje šampionske titule na proleće bila želja igrača, trenera, uprave i rukovodstva „Kristal-Zaječara“. Klub se tada pojačava Marinkovićem, Džankićem, Rajkovićem, Mugošom i Makovjanovićem.

Šampionski optimizam iz te jeseni istopio se kao lanjski sneg u proleće 1981. kada „Kristal“ igra promenljivo i gubi bodove, čak i od seoskih klubova iz Rudne glave i Grlišta, pa titula vicešampiona prvenstva Niške zone severne grupe za tu godinu nije smatrana nekim naročitim uspehom. „Kristal“ se nije domogao naslova prvaka jer je poklekao pred autsajderima, pa je slaba uteha bila osvajanje „Kupa maršala Tita“ za Timočku krajinu posle pobede nad mesnim drugoligašem „Timokom“.

Na početku te sezone „Kristal“ je bio u promenljivoj formi. Nizao je pobede, ali nije bio imun od poraza. Međutim, što se kraj jesenjeg prvenstva približavao, igrao je kao preporođen i dospeo na čeonu poziciju koju je uspeo da zadrži. Tada su pojačane ambicije za ulazak u Srpsku ligu, pa su tom cilju podređene pripreme za naredno prvenstvo.

U decembru 1981. godine održava se izborna sednica Skupštine kluba. Delegati su za predsednika Skupštine izabrali Živojka Prvucovića, za predsednika Predsedništva Hranislava Krljara, fudbalskog veterana, a za sekretara kluba Petra Zlatkovića. Za prolećno prvenstvo 1982. godine klupske boje pojačavaju Raduka, Marković i Mančev. Ekipa, koju i dalje vodi trener Bogoljub Živanović, startuje dosta nesigurno, da bi ubrzo nezadrživo jurišala na pobednički tron. Napori su urodili plodom i „Kristal“ je dva kola pre kraja prvenstva prvi bez pravog takmaca, sa 11 bodova prednosti nad drugoplasiranom ekipom „Timočanina“ iz Knjaževca. Bio je to, van sumnje, veliki uspeh, meteorski brz, za samo dve sezone igranja.

Pred sportski debi u Srpskoj ligi, ujesen 1982. godine u Zaječaru je sredinom avgusta, veliki fudbalski praznik. U prijateljskoj utakmici sa „Crvenom zvezdom“, „Kristal“ je postigao jedan a primio četiri gola, ali je igrao izvanredno i pružio dostojan otpor Beograđanima za koje se unapred znalo da su jači. Bila je to i oproštajna igra veterana domaćih Hranislava Krljara.

U letnjem prelaznom roku „Kristalu“ su pristupili Marić, Bojković, Stojiljković, Stanišić, Kovačević i Pejović. Ekipa je na početku prvenstva Srpske lige 1982. godine prosto žela bodove, ali je zatim posustala da bi pri kraju opet zablistala i završila polusezonu kao peta na tabeli, ali sa istim brojem bodova kao i jesenji prvak. Zaječarcima je izmakla šampionska titula samo zato jer su izgubili od „Čukaričkog“, sa 2:1 u poslednjem kolu.

Za najboljeg sportistu Timočke krajine regionalni nedeljnik „Timok“ je izabrao golgetera „Kristala“ Vojislava Brašanca koji je četiri puta proglašavan za najboljeg strelca Srpske lige i dva puta Niške zone.

U nastavku prvenstva u proleće 1983. godine „Kristal“ je izgubio prvu utakmicu, ali ne i šansu za vrh tabele. Posle šest kola drugi je sa 26 bodova, dva manje od prvoplasirane „Kolubare“ iz Lazarevca. Finiš je buran i do kraja neizvestan. Ipak, Zaječarci završavaju prvenstvo kao vicešampioni, sa bodom manje od vodeće „Kolubare“ i tri više od trećeplasirane „Budućnosti“. U pauzi pred jesenju sezonu „Kristalu“ pristupaju: Pešić, Vranković, Sokolović, Savić i Sulejmani.

„Kristal“ najpre igra u promenljivoj formi – jednom kocka šanse, drugi put postiže prave kanonade pogodaka. Brašanac je i dalje bauk za golmane. Sredinom jesenjeg dela prvenstva ekipu zahvata kriza. Iz sedam utakmica osvojila je samo sedam bodova. Zatajili su oni igrači na koje se najviše računalo. Sa mršavim bodovnim saldom fudbaleri završavaju polusezonu 1983. na devetom mestu. Bila je to sumorna „Kristalova“ jesen.

Uoči nastavka prvenstva u Srpskoj ligi u januaru 1984. godine, na redovnoj sednici Skupštine kluba, za predsednika Predsedništva izabran je Hranislav Krljar, a za sekretara Bogoljub Živanović. „Kristalu“ u proleće 1984. pristupaju Stajić i Stanković.

Mada su želeli da se rehabilituju posle jesenjeg debakla igračima to nije pošlo za rukom, bolje reći nogom. Na kraju prvenstva opet su na devetom mestu. Put do 29 bodova u jesenjoj i prolećnoj polusezoni u 1983. i 1984. godini vodio je kroz 13 pobeda, 12 poraza i pet nerešenih ishoda.

U letnjoj pauzi pred prvenstvo u Srpskoj ligi za 1984/85. godinu „Kristalu“ pristupaju Jevremović, Raščanin, Trajković, Marinković, Tokić i Stošković. Za trenera prve ekipe postavljen je Vojislav Brašanac.

Pošto su Zaječarci u prvom kolu igrali nerešeno sa „Dubočicom“ u Leskovcu, usledio je poraz od „Radničkog“ iz Kragujevca kao hladan tuš pod Kraljevicom. Od trećeg do 11. kola „Kristal“ je nanizao po tri pobede, nerešena ishoda i poraza, pa je osmi na tabeli sa deset bodova, sedam manje od vodećeg „Obilića“ na četiri kola pre kraja jesenjeg dela prvenstva koje „Kristal“, sa samo 12 bodova, završava na začelju tabele, preciznije na 12. mestu. Od najavljivanog favorita na sva zvona dospeo je do mesta autsajdera. No, i to je deo sportskog života.

„Kristalovo“ posrtanje nastavlja se i u prolećnom prvenstvu 1985. godine. Samo tri boda iz šest utakmica doveli su ekipu na vrlo neugodnu, pretposlednju poziciju. Brod je počeo da tone. Postavljalo se i pitanje da li ima nade za opstanak u društvu najboljih srpskoligaša. Dva kola pre kraja prvenstva „Kristal“ hvata svoj poslednji voz ka sredini tabele. Prvenstvo je završeno u drugoj polovini juna gradskim derbijem izmedu „Kristala“ i „Timoka“. Pobedio je bivši drugoligaš „Timok“, za koga je to bila Pirova pobeda koja ga, ironijom sportske sudbine, nije spasla od ispadanja iz Prve srpske lige, a „Kristal“ je prvenstvo završio na 13. mestu.

BOKSERSKI KLUB KRISTAL

Bokserski klub „Kristal“ osnovan je 15. avgusta 1980. godine. Tada je došlo do preuzimanja bivšeg Bokserskog kluba „Timok“ u Zaječaru. To je bila poslednja instanca za očuvanje bokserskog sporta koji je u gradu imao dugu tradiciju, ali ne i pravu društvenu i materijalnu podršku, pa je klub dugo samo vegetirao, da bi se u 1980. godini našao pred rasformiranjem do čega ranije nije došlo zahvaljujući nekolicini entuzijasta koji su nekako uspevali da ga sačuvaju u skromnoj, ali ipak značajnoj sportskoj misiji.

Za predsednika Skupštine kluba izabran je Radosav Todorović, za predsedavajućeg Predsedništva llija Radović, a za sekretara Radivoje Radičević.

Bokserski klub „Kristal“ takmičio se u jesen 1980. i u proleće 1981. godine u Srpskoj ligi. Pred početak prvenstva klub nije imao kompletnu ekipu, ali je, angažovanjem uprave, i to ubrzo učinjeno. Na prvim mečevimna nastupali su Avramelović, Lazić, Janevski, Zlatković, Andrejević, Milovanović, Stevanović, Pavlović, Cvetković i Miltenov. Profesionalni trener od prvog dana bio je Nikola Ilić.

Na startu prvenstva ekipa „Kristala“ boksuje u Požarevcu nerešeno 10:10 protiv „Mladog radnika“, da bi u drugom meču pred domaćom publikom u „Hali sireva” na zelenoj pijaci, prosto pregazila „Slobodu“ iz Titovog Užica sa 14:6. Usledio je nerešen ishod meča sa „Čukaričkim“ u Beogradu, 10:10, i to samo zbog pristrasnog suđenja u korist domaćina. „Kristalu“ je tada pristupio Marković.

Komšijski timočki derbi u Boru, između istoimenog kluba i „Kristala“ bio je najveći debakl boksera iz grada bakra koji su ovaj meč izgubili sa katastrofalnih 20:0. „Kristalu“ je tada pristupio Markovski.

Pobedom Zaječaraca nad gostujućom ekipom „Čačka“, od 14:6, u decembru 1980. završena je jesenja polusezona prvenstva Srpske bokserske lige. „Kristal“ je postao jesenji šampion. Na isteku te godine za novog sekretara kluba izabran je Ljubiša Pavlović.

U nastavku prvenstva, u proleće 1981. godine BK „Kristal“ kreće još ubojitije. U Zaječaru je deklasirao „Mladog radnika“ sa 18:2, a na gostovanju u Titovom Užicu, pobeđuje sa 12:8 i osvaja oba boda od veoma jake „Slobode“. U Zaječaru su izgubili „Čukarički“ sa 18:2 i „Bor“ sa 16:4. „Kristal“ je kolo pre završetka prvenstva u Srpskoj ligi obezbedio drugoligaški status, pa oslobođen briga za bodove u poslednjem kolu, na vrelom ringu u Čačku, gubi jedini meč u prvenstvu. Takmičarski bilans je impresivan: 16 osvojenih od 20 mogućih bodova.

Početkom 1982. godine na izbornoj sednici Skupštine BK „Kristala“ delegati odaju priznanje Radosavu Todoroviću i poveravaju mu novi mandat predsednika. Za predsedavajućeg Predsedništva izabran je Božidar Kalezić, a za sekretara Ljubiša Pavlović.

U leto 1982. godine ekipi pristupaju Jakupi, Dimitrovski, Lovrić, Ajdini, Georgijevski, F. Pavlović i drugi. Klub angažuje Miroslava Petrovića za drugog profesionalnog trenera koji u tandemu sa Ilićem dobro vodi ekipu. „Kristal“ se bori za bodove u Drugoj ligi (lstok) u grupi „B“.

Početak ne obećava mnogo. Iz dva susreta, dva poraza u gostima – od „Dubočice“ u Leskovcu od 14:6, a od „Napretka“ u Aleksincu od 11:9. Na ovaj drugi rezultat „Kristal“ je uložio žalbu i on će docnije biti preinačen u 11:9 u korist Zaječaraca.

U trećem kolu „Kristal“ kao domaćin deklasira kraljevačkog „Metalca“ sa 15:5, da bi u narednom meču, u Trsteniku još ubedljivije pobedio „Prvu petoletku“ sa 16:4. Potom sudije, naočigled hiljadu gledalaca, u Zaječaru, poklanjaju pobedu ekipi „Kablova“ iz Svetozareva, koja ovaj meč dobija sa 12:8 iako su pojedini bokseri „Kristala“ održali prave lekcije gostima. U narednih pet kola do kraja prvog dela prvenstva Zaječarci pobeđuju zaredom svoje rivale i sa 16 bodova osvajaju drugo mesto, sa dva boda manje od vodećih „Kablova“. Rezultati glase: „14. oktobar“ – „Kristal” 4:16, „Kristal“ –  „Mladost“ 12:8, „Kristal“ – „Dubočica“ 11:9, „Kristal“ – „Napredak“ 15:5 i „Metalac“ – „Kristal“ 8:12.

U nastavku prvenstva u septembru „Kristal“ u Zaječaru lako savlađuje „Prvu petoletku“ sa 16:4, da bi potom izgubio u Svetozarevu sa 11:9 usled sumnjivih sudijskih odluka. Poraz u Novom Pazaru od „Mladosti“, iako nije očekivan, spustio je „Kristal“ sa druge na treću poziciju tabele.

U dva meča „plej – ofa“ sa trećeplasiranom ekipom Druge savezne lige (lstok) „Loznicom“ iz grupe „A“, Zaječarci su kao domaćini pobedili sa 17:3, a u revanšu u Loznici boksovali nerešeno 10:10. Ovim je „Kristal“ takmičarsku sezonu završio osvajanjem petog mesta, u veoma jakoj konkurenciji 13 ekipa, od kojih se većina pre toga takmičila u Prvoj saveznoj ligi. Prvak Druge savezne lige u istočnoj grupi postao je valjevski „Metalac“ posle kvalifikacionih mečeva sa „Kablovima“ iz Svetozareva.

U 1983. godini dolazi do reorganizacije bokserskog sporta Jugoslavije. Sažima se broj članova Prve savezne lige, a isto tako od četiri grupe Druge savezne lige formiraju se dve. Od preostalih klubova iz Srbije formira se vrlo kvalitetna Republička liga u koju je svrstan i „Kristal“. U njoj se još takmiče „Borac“ iz Čačka, titovoužička „Sloboda“, beogradski klubovi „Čukarički“ i „Novi kolektiv“, leskovačka „Dubočica“, „Loznica“ iz istoimenog grada, „Metalac“ iz Kraljeva, „Goša“ iz Smederevske Palanke i novopazarska „Mladost“.

Ekipu pojačavaju Dž. Demirov, R. Demirov, Demir i Jakimovski. Nebojša Ristić, ponikao iz „Kristalove“ omladinske bokserske škole postaje standardni prvotimac i nada kluba kome takođe pristupaju Milenković i Vlahović.

U novoj ligi „Kristal“ u prva četiri kola pobeđuje zaredom „Mladost“ sa 14:6 kao domaćin, zatim u gostima „Čukaričkog“ sa 12:8, na svom ringu, „Novi kolektiv“ sa 14:6, i „Slobodu“ sa 15:5 u Titovom Užicu. U Zaječaru je zatim savladan „Metalac“ sa 12:8, a prvi, i to nezasluženi poraz od 11:9, „Kristal“ trpi u Čačku od pristrasnih sudija. Najbolji meč ove polusezone u Republičkoj ligi Srbije bio je Susret „Kristala“ i „Dubočice“ u Zaječaru, završen rezultatom 15:5 u korist domaćina. Bila je to svojevrsna revija u kojoj je svaka borba predstavljala mali spektakl.

U poslednjem susretu polusezone „Kristal“ je na svom ringu savladao „Loznicu“ sa 14:6 i sa 14 bodova osvojio naziv šampiona. Drugoplasirani „Borac“ imao je isti broj bodova ali slabiji bilans pojedinačnih borbi. Većina „Kristalovih“ takmičara u osam mečeva nije bila nijednom poražena.

U nastavku prvenstva za 1983. godinu, „Kristal“ je kao domaćin poražen od „Goše“ sa 14:6 a zatim od „Mladosti“ gubi meč sa 11:9 na gostovanju u Novom Pazaru. Zbog nedolaska „Čukaričkog“ na ring u Zaječar, „Kristal“ je osvojio bodove bez borbe. Zatim u Loznici trpi poraaz od 14:6, ali se iskupljuje pred svojom publikom u Hali sportova pobedom od 12:8 nad šampionom „Gošom“ i završava takmičenje na četvrtom mestu sa 21 bodom.

U sezonu 1984. godine bokseri „Kristala“ ulaze ojačani Poturkom, Dinićem, Krasnićijem i Tahirajem. Žreb u početku nije naklonjen Zaječarcima jer se u prvim susretima sastaju pretedenti za prvo mesto. „Kristal“ gubi u Leskovcu meč od „Dubočice“ sa 12:8, kod kuće savlađuje „Novi kolektiv“ sa 14:6 i sa istim rezultatom najpre u Kraljevu gubi meč od „Metalca“, zatim na domaćem ringu pobeđuje „Mladost“ i u gostima ekipu „Bora“.

Oslabljeni „Borac“ doživljava kao gost u Zaječaru rezultatski debakl od 18:2. Ni „Rudar“ na ringu u Aleksincu nije mogao ništa nadmoćnijem „Kristalu“ koji ga je pregazio sa 12:6, dok je „Kablove“ kao goste porazio sa 16:4. U Loznici je „Kristal“ izborio nerešen rezultat od 10:10. Zaječarci su na letnju pauzu otišli kao šampioni.

U jesenjem nastavku prvenstva „Kristal“ pobeđuje „Dubočicu“ u Zaječaru sa 14:6, „Novi kolektiv“ u Beogradu sa 11:9 i kao domaćin velikog derbija lige svog direktnog rivala „Metalca“ sa 13:7. Za „Kristal“ se registruje i rezultat od 10:8 u Novom Pazaru, pošto je ovaj meč zbog incidenta i napada na sudiju prekinut. U komšijskom derbiju „Kristal“ je savladao domaćina iz Bora sa 16:2, a zatim i goste iz Aleksinca sa fantastičnih 20:0. „Kablovi“ su u Svetozarevu priredili Zaječarcima neugodan doček pobedivši ih sa 13:7, a u poslednjem kolu „Kristal“ je savladao Lozničane sa 14:6 na ringu u Zaječaru.

Čelnu poziciju u prvenstvu koje je završeno krajem januara 1985. godine zauzeli su „Metalac“ i „Kristal“ sa po 25 bodova, s tim što su Kraljevčani imali bolju poen razliku. „Kristal“ je ponovo postao član Druge savezne lige – grupe lstok.

U februaru 1985. Skupština „Kristala“ je visoko ocenila sportski uspeh i društveni ugled kluba. Za najboljeg boksera u 1984/85. proglašen je Nebojša Ristić. Treneru Nikoli Iliću odato je priznanje, Radosavu Todoroviću javna pohvala zbog ličnog doprinosa afirmaciji „Kristala“ i bokserskog sporta. Za predsedavajućeg Predsedništva ponovo je izabran Božidar Kalezić, a za sekretara Radoš Nikolić. U BK „Kristal“ aktivno su radili klupski lekari Kamenković, Trailović i Nikolić.

Opštinska konferencija SSO Zaječara odala je bokserskom klubu posebno priznanje za izuzetan doprinos razvoju i afirmaciji plemenite veštine na području jugoistočne Srbije.

U okviru državnih protokola o prigraničnoj saradnji „Kristal“ više godina održava redovne međunarodne ekipne susrete sa bokserskim klubovima „BDIN“ iz Vidina, NR Bugarska i „Drobeta“ iz Turn Severina, SR Rumunija.

Takmičari „Kristala“ su redovno učestvovali na svim bokserskim priredbama u zemlji, a dvaput i na reviji „Pojas Moldavije“ u rumunskom gradu Jašiju.

Počev od 1984. godine Bokserski klub organizuje u Zaječaru internacionalnu ekipnu boksersku manifestaciju „Kup kristala“. Pobednički pehar Prvog „Kupa kristala“ u 1984. godini, u konkurenciji pedesetak učesnika iz Rumunije, Bugarske i naše zemlje, pripao je Skenderu Ajdiniju iz Prištine, a na reviji u aprilu 1985. godine veliku trofejnu vazu, dar pokrovitelja turnira Industrije stakla i kristala u Zaječaru, osvojio je Radomir Trifunović iz Kragujevca.

ŠAH KLUB „KRISTAL“

Šah klub „Kristal“ osnovan je 1972. godine na inicijativu grupe radnika Fabrike stakla. Prva registracija izvršena je u Opštinskoj ligi Zaječara u kojoj se klub takmiči sa promenljivim uspehom do 1975. godine kada osvaja prvenstvo i prelazi u Timočku zonu.

U 1977. godini „Kristal“ postaje zonski prvak i plasira se u Regionalnu ligu u kojoj 1979. godine osvaja naslov šampiona i prelazi u Srpsku ligu – grupu Jug u kojoj 1981. godine pobeđuje i stiče pravo da se takmiči u Kvalitetnoj ligi Srbije u kojoj je u 1982. zauzeo treće mesto. Iste godine „Kristal“ osvaja „Kup maršala Tita“ na području timočkog regiona i visok plasman u Republici.

U prvenstvu 1983. godine „Kristal“ osvaja peto mesto, a u „Kupu maršala Tita“ naslov vicešampiona regiona. U 1984. godini „Kristal“ je drugi na prvenstvenoj tabeli Kvalitetne lige Srbije, a u Kupu regionalni pobednik i osmoplasiran u Republici.

Početkom 1985. godine odlučeno je da se formira Pionirsko-omladinski šahovski klub „Kristal“, koji će okupiti sve zainteresovane i omogućiti im učešće u opštinskom rangu takmičenja.

Najboliji šahisti „Kristala“ među seniorima su majstorski kandidati Zafirovski, Tričković, Đorđević, Živković, Filipović, Antić i Dinić, u konkurenciji žena majstor Vulovićeva, prvokategornice Ćirićeva i Nikolićeva i drugokategornica Cvetkovićeva, a od omladinaca prvokategornik Milenković i  rugokategornik Ilić.

MASOVNA REKREACIJA

Radnici Industrije stakla i kristala u Zaječaru učestvuju sistematski na radničko-sportskim igrama od oourskog, preko opštinskog do republičkog nivoa, u zavisnosti od prohodnosti i takmičarskog plasmana. Pored ovog najmasovnijeg oblika rekreacije radnika, različitog pola i starosne dobi, povremeno su organizovani i drugi. U okviru zdravstvene rekreacije, radnici „Kristal-Zaječara“ oporavijaju se i odmaraju u Zavodu za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju u Gamzigradskoj banji čije je usluge po 15 dana zadnjih pet godina koristilo blizu hiljadu članova staklarskog kolektiva.

Radničko sportske igre staklarskih radnika Jugoslavije, popularno zvane „Staklarijade“ održavaju se već više od dve decenije, pod geslom druženja i zbližavanja preko sportskih nadmetanja, takmičenja u radu i razmene iskustava na javnoj tribini „Okrugli sto“. U osnovi njihov glavni cilj bio je i ostao da zbliže radnike više od četrdesetak kolektiva koji proizvode staklo ili ga dorađuju. „Staklarijade“ su bile i ostale igre drugarstva i prijateljstva u cilju negovanja bratstva i jedinstva.

Radnici fabrika ravnog i šupljeg stakla učestvovali su, u manjem broju, na „Staklarijadama“ počev od 1968. godine. Uporedo sa snaženjem Fabrike šupljeg stakla sazrevala je i svest da učešće na „Staklarijadama“ treba da bude masovnije jer je i kolektiv rastao i sticao sigurne perspektive.

„Staklarijade“ su imale i neformalnu dimenziju koja se ogledala u posrednom manifestovanju i ekonomske i društvene snage pojedinih kolektiva. U tome su u prvo vreme prednjačile fabrike iz Paraćina i Pančeva, zatim iz Skoplja i redom prema nepisanim, ali dobro znanim kriterijumima. Igre i susreti staklarskih radnika imale su priznat društveni status. O tome najbolje govori podatak da su pokrovitelji, docnije predsednici počasnih odbora, bili eminentni društveno-politički funkcioneri saveznog, republickog i pokrajinskog ranga.

Fabrika stakla iz Zaječara je do desete „Staklarijade“ u Pančevu od četvrtog do sedmog jula 1973. godine, na ovim smotrama više simbolično učestvovala šest puta, a tada najavljuje svoj izlazak na staklarsku privrednu scenu. Iz Zaječara na igrama učestvuje 60 od ukupno 600 takmičara iz 23 kolektiva među kojima Zaječarci u Pančevu zauzimaju treće mesto u generalnom plasmanu.

Jedanaesta „Staklarijada“ održana godinu dana docnije, od petog do sedmog jula na legendarnom Tjentištu, gde se okupilo 1.150 radnika iz 28 jugoslovenskih staklarskih organizacija i četiri inostrane – iz Poljske, Mađarske, Belgije i Francuske. Tu je Sutjeska premošćena drugarstvom, a 110 radnika i radnica Fabrike stakla iz Zaječara postaju sveukupni pobednici igara. Na staklarskom nebu Jugoslavije zasijala je nova zvezda sa istoka. Zaječar će od tada biti godinama u vrhu „Staklarijade“, a koju godinu docnije i na čelnom mestu po ekonomskim parametrima, kojima će prestići dotadašnje velikane staklarske industrije Jugoslavije, koji su za sobom imali više decenija rada.

Trodnevni 12. susret staklara Jugoslavije zbio se i u Zaječaru počev od četvrtog jula 1975. godine. Domaćini takmičenja osvajaju najviši broj medalja, i drugo mesto u sveukupnom plasmanu, a prvo je zasluženo pripalo sportistima Industrije stakla iz Pančeva.

Na 13. „Staklarijadi“ u Novom Sadu 1976. godine Fabrika stakla iz Zaječara pobeđuje u ekipnoj konkurenciji, a na 14. smotri u vreme julskih praznika 1977. godine u Paraćinu, povodom 70. godina rada Srpske fabrike stakla, Zaječarci u sportskom delu osvajaju pregršt medalja i prvo mesto u takmičenju u radu. Proglašavanje sveukupnog pobednika više se ne obavlja zvanično. No i pored toga, zbrajanjem trofeja, Zaječar je i ovog puta prvi i najbolji.

Petnaesti susreti održani su 1978. u Zemunu, takođe jula. Zaječarci osvajaju 15 medalja i neoficijelni naziv pobednika. Komitet „Staklarijade“ dodeljuje Milosavu Todoroviću Priznanje za doprinos u organizovanju Radničkih sportskih igara staklara Jugoslavije.

Od sedmog do devetog septembra 1979. na Karatašu blizu Kladova održana je 16. „Staklarijada“ u organizaciji Fabrike stakla iz Zaječara. Učestvovalo je oko hiljadu radnika iz dvadesetak organizacija širom Jugoslavije i dve iz inostranstva. Susreti su protekli u izuzetnom prijateljstvu i drugarstvu. Najbogatiju žetvu sportskih trofeja, od 15 medalja, imala je ekipa domaćina smotre. Komitet igara dodelio je Radosavu Todoroviću Priznanje za dobru pripremu i vođenje javne tribine „Okrugli sto“, Dušanu Brozoviću za uspešno organizovanje smotre, a Janku Ljujiću za doprinos u razvoju sportskih igara radnika iz ove grane jugoslovenske privrede.

Pančevo je 1980. po šesti put gostoprimljivi domaćin staklarima Jugoslavije, pa i na taj način obeležava pedesetogodišnji jubilej postojanja svoje Industrije stakla. Zaječar osvaja 17 medalja i zadržava primat na „Staklarijadama“. Dostojno predstavljanje kolektiva „Kristal-Zaječara“ obavljeno je i ovom prilikom.

U Subotici i na Palićkom jezeru 1981. godine održan je 18. skup jugoslovenskih staklara. Susreti su protekli u bratstvu i prijateljstvu. Najviše medalja ponovo osvajaju radnici Industrije stakla i kristala iz Zaječara koji trijumfuju i od 28. do 30. maja 1982. na 19. „Staklarijadi“ u Paraćinu, gde je druženje takođe imalo vrhunske domete, a u jurišu na pobedničke trofeje amateri „Kristal-Zaječara“ su sačuvali primat nad ekipama iz Paraćina i Pančeva.

Dvadesete igre trebalo je da se održe 1983., ali su odgođene za godinu dana zbog stabilizacije. Jugoslovenski staklari podržali su inicijativu Saveznog odbora sindikata radnika hemije i nemetala da se radnički susreti ubuduće održavaju svake druge godine, pa je jubilarne organizovala 1984. Industrija stakla i rudnik nemetala u Lipiku. Tada je znatno izmenjen sadržaj ovih susreta, koji su uz to prošireni na sve organizacije iz oblasti hemije i nemetala. Sindikalna organizacija Industrije stakla i kristala u Zaječaru donela je odluku da se više ne učestvuje na igrama.

Više godina unazad radnici „Kristal-Zaječara“ učestvuju na Radničko-sportskim igrama od OOUR-a, preko opštinskog do republičkog nivoa, u zavisnosti od sportskoga plasmana koji je sve viši što je takmičenje bolje organizovano, a počev od 1983. u njemu učestvuje i preko hiljadu članova kolektiva.

Te godine „Kristal-Zaječar“ u sveukupnom plasmanu osvojio je treće mesto u opštinskoj konkurencijii naslov najuspešnijeg u sprovođenju prvog stepena takmičenja u okviru Radne organizacije, pa mu je Veće Saveza sindikata opštine Zaječar dodelilo Plaketu za ostvarene rezultate i doprinos u razvoju radničko-sportskih igara i rekreacije radnika. Za pojedinačan doprinos tome ova Plaketa je dodeljena i Radosavu Todoroviću.

Tokom 1984. godine staklari su takođe najmasovniji učesnici radničkih igara u Zaječaru, a u 1985. na njima se u deset disciplina takmičilo preko 1.100 članova kolektiva među kojima je 320 žena starijih od 32 godine. Prva mesta na opštinskim i učešće na regionalnom i republičkim takmičenjima izborili su u atletici, šahu, stonom tenisu, kuglanju i košarci i, po svoj prilici, biće ubedijivi pobednici u sveukupnom plasmanu. Pri tom zbog učešća na igrama nije izgubljen ni jedan radni sat. ✭