Jedna mala rejonska poljoprivredna ogledna stanica, sa jednim stručnjakom i pet hektara zemlje pre nešto više od 40 godina, uz veliko angažovanje svih dosadašnjih radnika i svestranu pomoć društveno-političke zajednice, prerasla je danas u veliku kompleksnu naučnu organizaciju – Institut za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru. Sada je Institut, sa svojim brojnim naučnim kadrom i savremenom opremom značajna podsticajna snaga u razvoju poljoprivredne proizvodnje u regionu Zaječar i šire u našoj zemlji.

U Institutu, kojem su temelji praktično postavljeni pre 80 godina, sada radi 140 ljudi, od kojih 26 sa visokom stručnom spremom, među kojima pet doktora nauka, četiri magistra, od kojih su dvojica već prijavila doktorske disertacije, a još tri stručnjama rade magistarske teze.

SAVREMENA OPREMA

– Saradnici Instituta rade na realizaciji pet projekata iz programa Republičke zajednice nauke SR Srbije i na 12 projekata iz programa Osnovne zajednice nauke regiona Zaječar. Izuzetno je zapažen rad ovdašnjih stručnjaka u oblasti selekcije ratarskih i povrtarskih kultura, što potvrđuju i priznanja Jugoslovenske komisije za ispitivanje, odnosno stvaranje novih sorti ozime, fakultativne i jare pšenice, pasulja, lucerka i žutog zvezdana. Intenziviran je i rad na rešavanju problematike u oblasti agrotehnike, agrohemije, zaštite bilja od bolesti, štetočina i korova, zatim selekcije i zootehnike, a proširuje se rad i u oblasti eksploatacije poljoprivrednih mašina i genetičkog inženjeringa – kaže dr Mališa Spasić, direktor Instituta za poljoprivredna i tehnološka istraživanja.

Intenziviranju naučno-istraživačkog rada u ovoj uglednoj instituciji poseban doprinos daje Osnovna zajednica nauke i regiona, koja je omogućila nabavku, odnosno opremanje savremenom opremom, uređenje laboratorijskih prostorija, obezbeđenje neophodne stručne literature i školovanje i usavršavanje naučno-istraživačkog kadra.

U poslednje vreme dolazi do sve većeg izražaja čvršća, konkretnija i šira saradnja sa poljoprivrednim organizacijama u regionu i šire, u primeni naučnih i stručnih rešenja za unapređenje poljoprivredne proizvodnje. A ta primena se više ne sastoji samo u objavljivanju radova u časopisima i održavanju predavanja, već se na osnovu dobijenih rezultata razvijaju konkretni planovi proizvodnje poljoprivrednih kultura na imanjima društvenog sektora, odnosno sačinjavaju programi za povećanje proizvodnje pšenice, uljanih kultura i krmnog bilja na imanjima zemljoradnika. Produbljuju se i uspostavljaju novi oblici saradnje sa poljoprivrednim fakultetima i naučnim institucijama širom zemlje, među kojima posebno valja istaći Poljoprivredni fakultet u Zemunu, koji Institutu pruža svestranu dugogodišnju pomoć u razvoju naučno-istraživačkog rada, a posebno u školovanju kadrova.

Nakon lanjskog konstituisanja u okviru SOUR Agroindustrijski kombinat „Timok“ u sastavu Instituta postoje četiri organizacione jedinice: Naučno-istraživačka, Zavod za vinogradarstvo i voćarstvo u Negotinu, Regionalna stručna služba za unapređenje poljoprivredne proizvodnje na imanjima individualnih proizvođača i Proizvodnja. Samoupravnim sporazumom o udruživanju SOUR AIK „Timok“ Institutu je poveren zadatak da radi na naučnim istraživanjima i primeni naučnih i stručnih rešenja u poljoprivredi, odnosno koordinira saradnju poljoprivrednih organizacija sa drugim naučnim institucijama.

VISOKOSTRUČNI KADROVI

U proteklom periodu Institut je postigao zapažene rezultate na naučnom, stručnom i proizvodnom planu zašta je, pored ostalog, odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima.

– Posebno se ističu rezutati u radu na selekciji i stvaranju sorata pšenice, ječma i raži. Stvorene su i priznate dve sorte ozime pšenice „kraljevica“ i „krajinka“, dve fakultativne „ranka“ i „ZA-65“ i četiri jare sorte pšenice „vesna“, „leda“, „ZA-25“ i „ZA-60“, zatim dve sorte ozimog pivarskog ječma „đerdap“ i „timok“ i jedna sorta raži „X-10“. Uskoro se očekuje priznavanje jedna sorte ozime pšenice „ZA-149“ i jedne sorte ozimog pivarskog ječma „ZA-22“. Za dalji, još uspešniji rad je značajno što je stvoren bogat selekcioni materijal iz kojeg se mogu dobiti još prinosnije i kvalitetnije sorte pšenice, ječma i raži, mada se i dosad stvorene odlikuju izuzetno povoljnim osobinama – dodaje dr Mališa Spasić.

Visok prinos ostvarile su ozime sorte „krajinka“ u Pančevu 9.025 kilograma po hektaru, a „kraljevica“ u Osijeku čak 10.360 kilograma po hektaru. Od posebnog značaja su fakultativne i jare sorte pšenice koje se odlikuju visokim prinosom zrna, odličnim kvalitetom brašna, otpornošću prema biljnim parazitima, niskim rastom i rasnostasnošću. To omogućava da se ove sorte mogu sejati u proleće (bilo u brdsko-planinskom ili nizijskom području), ukoliko se zbog nepovoljnih vremenskih uslova ne zaseju s jesecni. Širenje ovih sorata uzime sve više maha i u celoj Jugoslaviji, a posebno na brdsko-planinskim područjima, s obzirom da je na Tari ostvaren prinos od 4.000 kilograma, a na Kupresu, u Duvnu i Livnu 5.500 kilograma po hektaru.

Pored toga, stvorene su i priznate dve sorte lucerke „zaječarska 83“ i „kraijna“ i dve sorte žutog zvezdana „bokor“ i „zora“. Sorte lucerke odlikuju se visokim prinosom sena i velikim sadržajem proteina, otpornošću prema suši i niskim temperaturama i mogućnošću dugogodišnje eksploatacije. Nove sorte žutog zvezdana posebno su pogodne za siromašnije zemljište na brdsko-planinskim područjima.

U oblasti povrtarstva stvorene su i priznate dve sorte krupnozrnog belog pasulja „poboljšani gradištanac 22“ i „zaječarski rani“, zatim sorta paradajza „zlatni plod Timoka“ i sorta paprike „poboljšana aleksinačka babura 59“. Dobijeni su, takođe, prvi pozitivni rezultati u stvaranju hibrida suncokreta, namenjenih za dobijanje specijalnih proizvoda.

JEDINSTVENI AGREGAT

Izuzetno uspešni rezulati ostvareni su u proučavanju biljnih bolesti, štetočina i korovskih biljaka, odnosno razradi mera za njihovo efikasno suzbijanje. Na osnovu razrađenih metoda u zaječarskom Institutu u celoj zemlji se sprovode mere na suzbijanju viline kosice, divljeg ovsa u pšenici i drugim kulturama, zatim štetočina semena lucerke i korova u kukuruzu herbicidom „Eradikan“. Uspešno je suzbijen i grožđani moljac, koji je dcenijama smanjivao prinose grožđa za 30 do 40 odsto.

U primeni genetskog inženjeringa dobijeni su prvi ohrabrujući rezulati odgajivanjem bezvirusnih biljaka lucerke, koji će doprineti povećanju prinosa i produženju trajanja lucerke, a u toku je rad na dobijanju biljaka otpornih prema prouzrokovačima uvenuća korena lucerke, koje sada predstavlja veliki problem u proizvodnji. Razrađene su i metoda obrade zemljišta i popravka kvaliteta zemljišta tipa pseudogleja, primenom razrivačkih oruđa, kreča, pepla, troske i mineralnih đubriva. Ove mere su doprinele da se prinos pšenice poveća sa 3.400 na 5.800 kilograma po hektaru. Postignuti su i određeni rezultati na popravci zemljišta zatrovanog piritom u slivu Timoka, koji će, kako se veruje, doprineti da u bliskoj budućnosti dođe do rekultivacije ovog nekada bogatog zemljišta.

– Veoma je značajna i aktivnost u racionalizaciji proizvodnje poljoprivrednih kultura, s aspekta smanjenja troškova obrade, uštede goriva i izbegavanja kvarenja strukture zemljišta, primenom razlivačkih oruđa i agregata za istovremenu obradu zemljišta, đubrenje, setvu i valjanje – ističe dr Spasić. – Posebno se ističu rezultati dobijeni primenom agregata za istovremenu obradu zemljišta i setvu pšenice, proizvedenog u saradnji sa Rudarskom radionicom u Grljanu. U odnosu na upotrebu klasičnih oruđa, primena agregata doprinosi smanjenju troškova obrade temljišta i setve za 55 odsto, uštedi goriva za 70 i radnih časova za 81 odsto, a istovremeno povećanju prinosa za 20 do 30 procenata, što, konačno, doprinosi smanjenju troškova u proizvodnji pšenice za neverovatnih 63 odsto!

Institut za poljoprivredna i tehnološka istraživanja posebno se poslednjih godina afirmisao u proizvodnji semena, najpre na parcelama zemljoradnika, a koja se potom proširila i na površine velikih organizacija, osposobljenih za proizvodnju i doradu semena. Zahvaljujući tome, Timočka krajina je već postala poznata kao značajan proizvođač kvalitetnog semena svih ratarskih kultura.

DOPRINOS STOČARSTVU I RATARSTVU

Izuzetno je veliki doprinos Instituta razvoju stočarstva i ratarstva. Proučavanja u oblasti stočarstva su znatno proširena, naročito u govedarstvu. Selekcijom i kontrolom proizvodnosti priplodnih krava obrazovani su matični zapati u kojima je obuhvaćeno 8.200 grla. Stvorene su mogućnosti da se, uz bolju organizaciju rada, u narednom periodu svake godine proizvede 2.540 grla i to 980 za zamenu isluženih grla i 1.560 grla za tržište.

U narednom periodu pred Institutom, ali i celokupnim timočkim agrokompleksom, stoje obaveze da se proizvodnja mleka u regionu sa sadašnjih 130 miliona litara poveća na 180 miliona, a proizvodnja mesa sa sadašnjih 19 hiljada tona na 30 hiljada. A da se, uz otklanjanje subjektivnih slabosti i bolju organizovanost društvenog sektora na području regiona, može znatno više ostvariti, pokazuje upravo primer Instituta, koji je u periodu od tri godine, u 14 oglednih specijalizovanih gazdinstava u selu Šarbanovcu kod Bora, doprineo povećanju prouvodnje mleka po kravi za 30 odsto.

U Institutu napominju da se organizovanjem potrebnog broja specijalizovanih gazdinstava i njihovim ekonomskim povezivanjem sa prerađivačkim organizacijama, u narednom periodu sa sigurnošću mogu obezbediti dovoljne količine mleka i mesa za ishranu i preradu na području regiona.

Velikim doprinosom stručnjaka Instituta, na području regiona je u proteklom petogodištu uspešno sproveden program povećanja proizvodnje kukuruza sa 15 hiljada na 25 hiljada vagona kukuruza. Lane je, recimo, ostvarena proizvodnja od blizu 30 hiljada vagona kukuruza!

Ostvarenju tako visoke proizvodnje kukuruza, pored povoljnih klimatskih uslova, doprinela je i primena preporučene tehnologije: sprovedeno je duboko zimsko oranje na 90 odsto površina u odnosu na ranijih 30 odsto, zatim znatno je povećana upotreba hibridnog semena i herbicidnih sredstava, uz povećanu gustinu setve biljaka. To je doprinelo da se prosečan prinos po hektaru poveća sa 2.800 kilograma na 4.500 kilograma. Tako se dogodilo da 1985. godine prvi put bude ostvaren tržni višak kukuruza na području regiona od 1.800 vagona, za razliku od ranijeg perioda, kada je ova žitarica redovno nabavljana iz drugih krajeva.

Pre početka realizacije programa za povećanu proizvodnju kukuruza, na području regiona nije postojao nijedan silo-objekat na imanjima zemljoradnika. Sada je izgrađeno oko 2.800 silo-objekata u kojima se godišnje proizvede preko osam hiljada vagona silaže. Uz to, na društvenim farmama se proizvede preko 2.500 vagona silaže i ranija ishrana stoke skupom koncentrovanom hranom zamenjuje znatno jevtinijom i kvalitetnom silažom.

Dakle, očito je da su skoro sve novine uvedene u poljoprivrednu proizvodnju ovog regiona uglavnom rezultat rada stručnjaka Instituta za poljoprivredna i tehnološka istraživanja. A ona se s pravom mogu nazvati revolucionarnim: 90 odsto površina pod pšenicom seje se visokorodnim sortama, 85 odsto površina pod kukuruzom zasejavaju se hibridnim semenom, veoma uspešno se sprovode mere suzbijanja biljnih parazita i štetočina, povećana je upotreba mineralnih đubriva i primena selekcionih i zootehničkih mera… ✭