Žene su kupovale karte više iz dosade nego iz želje za posmatranjem „tamo nekakvih” krevetskih scena. „I šta toliko naročito ima ta glumica da se o njom priča i piše na sva usta?!” ‒ govorile su poštene i verne supruge.

Mališani su u kino odlazili najviše iz radoznalosti. Nije li dobri stari dr Kostić još u početku projekcije poverljivo rekao: „Vi se interesujete za seksualnost.” I nije li, kasnije opet poverljivo i dobronamerno objasnio svima gledaocima da kokošje jaje nije ono što mi mislimo.

A kada je na platno došla Eva Ras (doduše ne kao od majke rođena), prestala su nagađanja zašto je ko izvadio bioskopsku ulaznicu. Onda je došao i Slobodan Aligrudić (u filmu ‒ utamanjivač pacova po beogradskoj periferiji i Izabelin ljubavnik) i, umesto uzdisaja na sinemaskopu, uzdisali su poklonici sedme umetnosti.

Uzdisaji su se ubrzo pretvorili u nehotične i glasne uzvike saživljavanja sa događajima na celuloidnoj traci i komentarisanja određenih situacija. Pojedini temperamentniji gledaoci nisu uspeli da trezveno prežive sva svlačenja, oblačenja i seks-paradiranja pred kamerom. Napuštali su salu pod izgovorom da uzmu malo vazduha. I više se nisu vraćali.

Film je, po većini posetilaca, dobro primljen i napravljen. Pažljivo su saslušana izlaganja poznatog seksologa dr Aleksandra Kostića i kriminologa dr Živojina Aleksića, koji su delovali interesantno i poučno.

Još pažljivije (oči da iskoče) sagledani su svi aspekti ljubavnog slučaja nesrećne poštarke.

I ono malo isečaka iz pornografskog filma nije bilo na odmet. Nek se zna šta je pornografija i kako da se od nje čuvamo!

Jedna je mačka (crna, ako nas pamćenje ne izdaje) ipak pokvarila nekoliko desetina metara filmske trake. Sela je, ni pet ni pet i pet, nešto niže od leđa neodevene poštarke, savremene moderne „ženske” Izabele i tako nam uskratila potpuni umetnički doživljaj.

Dobro naši ljudi kažu da su crne mačke ‒ baksuzne! ✭