– Mnogi Zaječarci, Zorane, rado izgovaraju tvoje ime. Naročito ljubitelji pozorišne umetnosti. Šta kažeš na to?

– Još uvek se osećam Zaječarcem. I ponosim se time.

– Šta te veže za Zaječar?

– Vežu me uspomene iz detinjstva, dobri drugovi…

– Šta ti se sviđa kod tvojih zemljaka?

– Nepresušni smisao za humor. Te izvore sam i ja koristio u građenju nekih komičnih rola.

– Bi li gostovao na sceni zaječarskog pozorišta?

– Veoma rado. Samo…

– Sećaš li se Kraljevice?

– Kraljevica je moja velika nostalgija. Želja mi je da, kao pre, opet šetam njenim stazama.

– Pređimo na ozbiljnija pitanja. Imaš li fah, na primer?

– Nemam. Čak ni poštanski. Mislim da je vreme da postanem karakteran glumac.

– Da li je lako biti glumac?

– Kako kome! Smatram da u mom pozivu ima ljudi kojima je to lako. Sve zavisi od prilaženja glumi.

– Hvala, Zorane! ✭