Osnovan krajem 1946. godine, Zavod je počeo rad sa skromnim sredstvima i u skučenim prostorijama. Četiri stručnjaka – dva inžinjera i dva tehničara, provodili su čitave dane na oglednom zemljištu Zavoda, ispitujući koje se ratarske, povrtarske pa i neke južne kulture mogu najuspešnije gajiti u krajevima oko Timoka.

Nove sorte pšenice

Do oslobođenja slične ustanove u Timočkoj oblasti nije bilo. Zato ni prinos kod pšenice nije bio veliki. Tek po oslobođenju, kada je Zavod osnovan, pristupilo se ispitivanjima koje sorte pšenice i ostalih žita mogu najuspešnije uspevati u klimatskim uslovima našeg kraja. Za četiri godine svesrdnog rada, stručnjaci su izdvojili nekoliko sorti pšenice koje su u ogledima dale najveće prinose a koje se u dalje, na terenu, ispituju i umnožavaju.

Ove sorte pšenice dobijene su selekcijom, a najpoznatija je u našim krajevima „Topčiderska linija 707/2“, koja je do sada dala najveći prinos, a i dobro se aklimatizovala. Ova sorta pšenice se u zimu 1946/7, koja je bila oštra, pokazala dosta otpornom, dok su ostale sorte u većoj meri stradale. Od ostalih sorti, koje su stručnjaci ispitivali, poznate su „Kruševačka linija 4082“, „4020“ i „4515“ i „Rumunska crvenka“, koja se u ovim krajevima odomaćila. Sve ove sorte su podjednako otporne prema mrazevima i daju dobre prinose.

Stručnjaci su, daljom selekcijom, radili na odgajivanju pojedinih vrsta iz domaćih žita, a najviše iz sorte „Rumunska crvenka“. Ona se u ogledima pokazala kao kvalitetna, aklimatizovana, otporna prema mrazevima i dovoljno produktivna. Od nje se proizvodi i elitno seme i reprodukcija sorte. U prošloj godini ona je dala u ogledima 19 metarskih centi po hektaru, iako je bila sušna godina. Sada se još radi da se čvrstina stabljike prema polegaču pojača. Inače se u prinosu takmiči sa poznatom pšenicom „bankutom“. Svake godine, od početka ogleda, Zavod je davao po dve stotine metarskih centara semena ove pšenice i ona se gaji na državnim dobrima i u radnim zadrugama.

Uporedo sa ovim radovima, vršila su se ispitivanja i na stvaranju nove sorte pšenice – jaroozime, koja se može sejati u jesen i u proleće, a da prinos bude skoro isti. Ispitivanja su dala dobre rezultate, ali se i dalje radi na reprodukciji. Kao najpoznatija sorta jaroozime pšenice, poznata je kanadska „Tečer“, koja je prošle godine kao jara dala prinos 19 metarskih centi, a kao ozima nešto preko od 18 metarskih centi po hektaru. Ogledima se radi i na stvaranju jaroozime pšenice iz domaćih sorata. Za poslednje dve godine postignut je prinos od 19 metarskih centi po hektaru. Ove sorte pšenice odlikuju se jakom stabljikom i ne poležu, što omogućava da se gustina useva pojača. Primenjujući ovu meru, prinos se u prošloj godini povećao za 400 do 600 kilograma po hektaru. Ovim naučnim istraživanjima bavi se u velikoj meri direktor zavoda Naumović a pomažu mu tehničari Živko Pajkić i Milorad Krstić. Oni sada zajednički rade i na selekciji ozimog i jarog ječma, ovsa i na ozimoj raži.

Jarovizacija jarih žita i krompira

Ogledi, selekcija, proizvodnja elitnog semena i reprodukcije, nije jedino područje rada stručnjaka Zavoda. Oni marljivo rade na jarovizaciji jarih žita, ali su ta ispitivanja još u toku. Dobijeni rezultati zadovoljavaju. Kod jarovljenog jarog ječma, na primer, od 1948 do prošle godine uočilo se svake godine povećanje prinosa za 10 do 20 odsto.

Značajan je i rad na jarovizaciji krompira i skraćivanju vegetacionog perioda, kako bi se dobio rani krompir. Ispituje se i uticaj jarovizacije na proizvodnju dobrog semenog krompira. Krompir sađen leti (početkom jula) daje zdrav semeni krompir, a kako se u našim krajevima gaji isključivo rani krompir, ispituju se mogućnosti za gajenje srednjepoznog i poznog krompira za zimnicu. Ogledi se vrše sa poznatim sortama krompira „Jubel“ i „Voltman“, koje su dale prinose od 100 metarskih centi po hektaru. Ispitivanja se vrše i sa domaćim krompirom. Tako je kod sorte „mesečar“ koji se sejao s proleća semenom dobijenim letnjim sađenjem, dobijen prinos za 33 od sto veći nego do sada.

Da bi se sprečilo izrođavanje krompira i dobio zdrav semeni krompir, sada se vrše ogledi kakav će uticaj imati zasenjivanje na kulturu krompira. U prošloj godini sa jednog hektara, na kome je sejan red krompira uz red kukuruza, dobijeno je 100 metarskih centi krompira i 22,5 metarskih centi kukuruza. U drugom ogledu, dva reda krompira jedan red suncokreta, dobijeno 93 metarskih centa krompira i 24 metarska centa suncokreta po hektaru. Ovi ogledi pokazuju da se setvom krompira na istom zemljištu sa drugim kulturama, mogu dobiti dobri prinosi, a i zemljište se racionalno koristi. jedino se nije moglo vršiti laboratorisko ispitivanje kvaliteta semenog krompira jer nije bilo laboratorije.

Pamuk, koksagiz, kikiriki i ostale kulture

Direktor zavoda Naumović i njegovi saradnici počeli su još 1949. godine sa ogledima, da se pamuk gaji i u severoistočnim krajevima Srbije. Njihov rad je usmeren na selekciju i uticaj agrotehničkih mera na skraćivanje vegetacije tj. ispituje se gustina sađenja, uticaj superfosfata i zalamanje pamuka. Ogledi se vrše sa raznim domaćim sortama i do sada su dobijeni dobri rezultati. U prošloj godini, sa jednog hektara dobijeno je 12 do 16 metarskih centi sirovog pamuka. Usto, uspelo se da se vegetacioni period skrati za oko 100 dana, što pretstavlja uspeh. Prema mišljenju stručnjaka, pamuk se sa uspehom može gajiti i u Timočkoj oblasti, a najpovoljniji klimatski uslovi su severno od sela Braćevca, sve do Kladova.

***

Ove godine počela su ispitivanja za gajenje kaučukonosne biljke – koksagiza, važne sirovine za industriju gume. Počelo se i sa ogledima na sejanju kikirikia iz koga se dobija jestivo ulje, bolje od suncokretovog. Kikiriki usto daje i veće prinose, a i ne iscrpljuje zemljište kao suncokret.

Pored toga, stručnjaci se bave ispitivanjima raznih sorti kukuruza i njegovih hibrida, zatim trava iz kulturne i divlje flore, prikupljanjem kolekcije prosa, heljde, itd. Inženjer Vasiljević i ostali stručnjaci koji mu pomažu, vrše oglede sa novim sortama paradajza i paprike a ove godine će početi i sa selekcijom drugog povrća. ✭