U Milanovcu je, kao i obično, sve mirno. Takav utisak o ovom gradiću na obali Dunava doneo bi svaki prolaznik, svaki onaj ko ne zna da se na tri kilometra nizvodno na prostranom platou i Paprenici podiže novi grad. Kad obiđete gradilište, prokrstarite razrovanim zemljištem, razgledate projekte novih ulica i javnih objekata i, konačno, zapodenete razgovor sa Milanovčanima videćete da se ispod tog prividnog mira krije obilje dilema, želja, strepnji i nespokojstva.

Stari Milanovac je zabrinut zbog onog novog, zbog svega onog što se oko izgradnje i preseljenja događa. Upravo zbog toga je prividni mir s kojim Milanovac dočekuje prolaznike, u stvari, stav iščekivanja, prikrivena strepnja od odgovora na pitanje: hoćemo li uspeti da do dolaska vode sredimo sve stvari i mirno nastavimo život u novom naselju.

Kancelarija 23 u zgradi bivše opštine milanovačke. U njoj počinju svojevrsne milanovačke dileme, nemiri što ih nosi preseljenje u novo naselje. Tu počinju pogodbe građana sa predstavnicima investitora o visini naknade za zemljište, zgrade, za stari Milanovac.

Potpis na sporazumu o naknadi mnogo znači: to je oproštaj od dragog kutka u dvorištu, od vinove loze što se uplela u krošnji jabuke i nadnela nad prozorom, od uspomena i godina provedenih u staroj kućici.

Prostorija je puna duvanskog dima. U njoj su Miloje Pavlović, službenik majdanpečke Skupštine opštine, Voja Đendić, predstavnik „Đerdapa“, daktilografkinja i – stranke. Milanovčani sa svojim strepnjama o ishodu pogodbe.

Svakog novog pridošlicu najpre treba upoznati sa osnovnim stvarima neophodnim za pravilan tok rasprave. To čini Pavlović, „deda“ Gaja, kako ga Milanovčani zovu. Onda počinje.

Stevan Đurković pažljivo sluša Đendića.

– Prema proceni komisije za vašu eksproprisanu imovinu nudimo vam ukupno tri miliona i 250.000 starih dinara. Uz to, materijal sa vaših zgrada ostaje vama, dobijate besplatno projekt za stambenu zgradu u novom naselju, plac i prihvatamo da platimo eventualnu porezu na promet.

– Malo je – ne uzdrža se Stevanova žena i progovori pre nego što ovaj stiže da upita za detaljnije obrazloženje procene.

Poteče zatim razgovor: da li je u proceni uzeto u obzir sve od – pušnice, štale, male priručne radionice, do kvaliteta zgrade i njene površine. Đendić lista zapisnike i nalaze komisije, objašnjava, a Đurković izlaže svoje muke.

– Ja radim u Majdanpeku ali želim da u novom naselju ostanem. Sam sam, nema ko da brine o izgradnji nove zgrade. Može li se dobiti procena bez materijala, ko će da čisti cigle sa stare zgrade, slabog sam zdravlja.

Jedno objašnjenje sustiže drugo. Ako se ne sporazume visinu naknade treba da odredi sud, to će potrajati mnogo duže, u tom slučaju može se dogoditi da iznos bude mnogo manji. Samo porez na promet izneće oko 600 hiljada starih dinara, a u tom slučaju plaća je vlasnik.

Razgovor teče ali sporazuma nema. Đurkoviću i njegovoj ženi je ponuđena suma mala, predstavniku „Đerdapa“ realna. Službeni lice pita da li vlasnik može da kaže precizan zahtev – koliko on traži.

Đurković razmišlja i predlaže da se rasprava odloži dak se još jednom ne izračuna, ne konsultuje prijatelje, građevinare. Zapisnik je gotov, potpisan od svih. Rasprava je odložena na zahtev vlasnika. Daktilografkinja sklapa dosije, a porodica Đurković odlazi s nadom da će se ipak na ponovljenoj raspravi naći rešenje i bez suda.

SPORAZUM ODLOŽEN

Nova stranka je Marko Jović, šumar po zanimanju, inače borac od 1941. godine, stari i dobar zidar, kako sam reče. I njega prati žena, a kod kuće petori dece čeka ishod ovog razgovora.

– Za tvoju imovinu nudimo ti dva miliona i 673.000 starih dinara.

– Mislim da je to malo. Kuća je nova, od tvrdog materijala, oko nje imam baštu od koje se hranim. Sa ovim parama ne mogu da podignem kuću u kojoj bi mogao da živim sa svojom porodicom. Neophodan mi je dvosoban stan. Ja bih predložio i zamolio da ovoj sumi dodamo još 400.000 starih dinara i da se tako sporazumemo.

Predstavnik „Đerdapa“ predlaže da se i ova rasprava odloži, jer nije ovlašćen da poveća ponuđeni iznos naknade.

Potpis na zapisniku i – nova nada da će do sporazuma doći bez sudskih dvorana i veštaka.

SPOROST U PROCENI NAKNADE

Premeravanja, računjanje, konsultacije na pogodbe. Onda opet ispočetka, sve dok do sporazuma ne dođe. Mučan je to posao i za Milanovčane i za ljudi iz „Đerdapa“, jer je teško da se sve proceni, da se nađe prava vrednost i postigne obostrane zadovoljstvo.

– Dosada smo, priča nam Miloje Pavlović, obavili samo manji deo posla. Evo kako stoje stvari oko sporazuma o naknadi: u Mosni smo postigli, pre novog zakona o eksproprijaciji, 83 sporazuma, a po novom još 77, u Milanovcu po starom zakonu 185, a po novom 128. Najmanje je urađeno u Golubinju: 58 sporazuma po starom i 21 po novom zakonu. Pri svemu tome sudskim organima dali smo na rešavanje 61 predmet od čega nijedan nije rešen. Ako se zna da treba da se reši oko 1.600 predmeta, onda je jasno zašto sam rekao da smo uradili manji deo posla.

Zašto je urađeno tako malo? To je pitanje koje muči i Milanovčane pa su o tome raspravljali i na poslednjem zboru građana, kao i na svim dosadašnjim. Po njima „Đerdap“ sporo priprema dokumentaciju, mnogo se izgubilo u očekivanju novog zakona. To je ipak samo jedna strana.

KASNI IZGRADNJA NOVOG GRADA

Drugi razlozi su, čini se, i u tome što se pojedine rasprave odlažu i po nekoliko puta u nastojanju da se nađu zajednička rešenja bez sredstava suda. To što su Milanovčani nestrpljivi razumljivo je. Voda će stići, neki već iduće godine treba da se isele, novo naselje još nije spremno da ih primi. Desetak i više kuća je završeno, ali uslova za život ipak nema. Struja, voda, ulica, kanalizacija trebalo je da bude već obezbeđeno. Radovi su zakasnili, samim tim i useljenje. I još nešto: da bi dobio plac u novom naselju svaki građanin treba prethodno da postigne sporazum o naknadi za imovinu u starom gradu. Tu, izgleda, i nastaju najveći nesporazumi, jer se time još više usporava tempo izgradnje novog naselja. Milanovčani bi da se sa svim tim požuri, da posle ne bude kasno, kao što su zakasnili i mnogi radovi koji su već morali da budu gotovi a nisu, i – neće biti bar do nove godine.

Sve te muke nagnale su ih da se prošlog petka okupe na zboru građana i razmotre još jednom celu situaciju. Na zboru, kažu, nestalo je sasvim ove prividne mirnoće. Bilo je diskusije na pretek – punih pet časova. Rezultat toga su zaključci zbora i dogovor da se u Beograd kod drugova Milentija Popovića, predsednika Savezne skupštine i Mike Špiljaka, predsednika Saveznog izvršnog veća uputi delegacija sa ciljem da ih upozna sa svim problemima.

– Zbor nije rezultat revolta građana protiv preseljenja grada. Naprotiv, oni žele da se to što bezbolnije i uspešnije obavi. Ono što je do sada učinjeno i kako se radi daje nam za pravo da i savezne organe upoznamo i zatražimo intervenciju. Dosta je razloga za to, kažu nam Čeda Stanivuković, sekretar Mesne organizacije Saveza komunista u Milanovcu i Brana Živković, predsednik mesne zajednice, koje smo zatekli na sastanku sekretarijata konferencije upravo kada su ocenjivali zaključke zbora i pripremali sastanak svih komunista od kojih će zatražiti da se o njima izjasne.

ŠTA I KAKO POSLE 1970. GODINE

– Nas sada muče problemi naknade, zabrinjava nas zanašnjenje radova, nervozni smo zbog sporosti u obezbeđivanju uslova za bržu izgradnju novog naselja, ali nas povrh svega toga brine činjenica što još uvek nismo sigurni u perspektivu novog naselja. Izgradnjom brane i jezera najbolja zemlja poljoprivrednika ide pod vodu, radne organizacije su male, čak čujemo da će i „Kamenica“ u novom gradu imati oko 160 radnika umesto 250 koliko ih je sada. Od čega će onda ljudi živeti? Kaže se da je perspektiva turizam, a koliko godina treba da prođe dok se ta delatnost razvije i stvore svi uslovi? O tome mi želimo da čujemo čvrstu reč, da i sa tim upoznamo savezne funkcionere, veli Stanivuković.

– Nije samo to – dodaje Živković. Odmah da dodam i drugu činjenicu. Prilikom pretresanja kriterijuma za naknadu dogovorili smo se kako da postupamo kod domaćinstava koja imaju malo imovine. To sada ne poštujemo. Pojedinci za zgrade, koje imaju u starom Milanovcu, dobijaju po 800.000 starih dinara, a da bi u novom podigli, kako smo se dogovorili, zgradu sa najmanje 32 kvadratna metra korisne površine, treba im po milion i 700 hiljada. Odakle im pare? Obezbeđeni su krediti. Ali, ljudi nas pitaju odakle će vraćati kredite kad posle 1970. godine nisu sigurni u svoja radna mesta, a prihodi od poljoprivrede će biti još manji.

Upravo zbog takve situacije zbor je o tome najviše i raspravljao. Tek iza toga su problemi oko rokova i naknade. Šta je na njemu dogovoreno vidi se iz zaključaka koje objavljujemo.

Milanovac, ovaj stari, brine zbog ovog novog. Ljudi žele da znaju svoju budućnost, da ubrzaju poslove koji se moraju obaviti. Njhovo nestrpljenje je razumljivo. Zbog toga im i ne treba zameriti što ponekad kažu i koju reč više.

I više od toga – treba im pomoći da sve urade kako valja. Oni to žele i očekuju od „Đerdapa“, Skupštine opštine, republičkih i saveznih organa. I, čini se, nema razloga da tako i ne bude.

ZAKLJUČCI ZBORA GRAĐANA

– NA OSNOVU izveštaja predsednika Opštinske komisije za plavno područje, druga Save Lazarevića, i na osnovu diskusije, zbor građana konstatuje da su rokovi za pripremu građevinskog zemljišta za izgradnju novog Donjeg Milanovca nekoliko puta pomerani. Time je dovedena u pitanje efikasna i pravovremena izgradnja celog naselja. Odgovornost za ovu situaciju isključivo snosi građevinska operativa i investitor, a ne građani.

– ZBOR ZAHTEVA da se kao prioritetno uzme u obzir izgradnja celokupnih saobraćajnica, dalje nivelisanje, raščišćavanje i opšta priprema terena za gradnju, obezbeđenje svih ostalih potrebnih uslova za normalan tok gradnje kao što su: obezbeđenje tehničke vode, pristup gradilištu, pravovremeno obezbeđivanje građevinskog materijala i drugo.

– ZBOR GRAĐANA konstatuje da nije izvršeno potpuno parcelisanje građevinskog zemljišta i da u toku parcelisanja dolazi do korenitih promena urbanističkog plana, pa na osnovu sadašnje situacije nema dovoljno građevinskih placeva za podmirenje potrebe građana. Zbog toga zahteva da se hitno, putem ekspropriacije novih pogodnih površina za građevinske placeve, obezbedi i pripremi građevinsko zemljište.

– ZBOR ZAHTEVA da se prilikom utvrđivanja naknade za eksproprisanu imovinu građana ne vrši pritisak na građane time što se dodela placa vezuje za sporazumno utvrđivanje naknade, već da se dodela placeva ustupi nadležnom organu Skupštine opštine, čije je i isključivo pravo da dodeljuje građevinske parcele, a da njoj pomoć oko dodele placeva pruža Mesna zajednica.

– ZBOR KONSTATUJE da se iza štednje sredstava društvene zajednice, prilikom utvrđivanja naknade za privatnu i društvenu imovinu, često prelazi normalna granica pa se ide na štetu građana i privrednih organizacija.

– ZBOR KONSTATUJE da se, i pored dogovora Opštinske komisije u ime građana sa predstavnicima HE „Đerdap“, ne poštuju utvrđeni kriterijumi za naknadu, što takođe ometa brži proces utvrđivanja naknade. Ne poštuje se dogovor za socijalne slučajeve, ne primenjuju se kriterijumi da se naknada određuje na bazi sadašnjih stambenih površina, uz odbitak za slabiji kvalitet, sklapaju se ugovori sa socijalnim slučajevima i tom prilikom se daje naknada kojom se ne može obezbediti izgradnja stambenih zgrada u površini građevinskog i stambenog minimuma za stanovanje.

– ZBOR KONSTATUJE da organ uprave za imovinsko-pravne poslove treba – u duhu zakonskih propisa – da se neprikosnoveno postavi prema jednoj i drugoj stranci, prema korisniku eksproprijacije i prema vlasniku eksproprisane imovine i da u procesu utvrđivanja naknade bude aktivan faktor u vođenju postupka sa strankama.

– ZBOR KONSTATUJE da iz nerazumljivih razloga do danas nije rešen nijedan predmet, što je izazvalo sumnju građana u neprikosnovenost Opštinskog suda. Stoga zbor predlaže Skupštini opštine da pod hitno preduzme odgovarajuće mere kod Opštinskog suda i ispita razloge nerešavanja sporova i da o tome izvesti građane.

– ZBOR KONSTATUJE da su mnogi radovi, naročito na trasi puta i na trasi dalekovoda, ometani zbog neblagovremenog uzimanja u postupak i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, već se to čini tek onda kada stigne građevinska operativa, što dovodi do nemilih posledica (ulazi se u posed sa mašinama, a da prethodno nisu obavljeni svi pravni poslovi oko ekspropriacije).

– ZBOR KONSTATUJE da se relokacijom i visinom naknade postojećih preduzeća ne rešava pitanje egzistencije građana i preduzeća posle gradnje i potapanja. Najveći deo najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta se potapa, tako da za privredno aktivno stanovništvo (koje sada radi u poljoprivrednoj proizvodnji) nema obezbeđenog zaposlenja u preduzećima kada budu locirana u novo naselje. Zbog zahteva da se, preko Skupštine opštine i Izvršnog veća Srbije, iznađe mogućnost pribavljanja sredstava za projektovanje i izgradnju nekog preduzeća, koje bi bilo visoko akumulativno i koje bi bilo u stanju da za sobom povuče razvoj tercijarnih delatnosti na ovom području.

– ZBOR GRAĐANA zahteva od Skupštine opštine da najozbiljnije razmotri dosadašnji rad Opštinske komisije za plavno područje, da oceni njen status i da, ukoliko dođe do ocene za sporo rešavanje problema plavnog područja deo odgovornosti pada i na komisiju, izvrši opoziv i izabere novu komisiju.

– Na osnovu date ocene u dosadašnjem radu na rešavanju problema relokacije i na osnovu uočenog razmimoilaženja između zahteva građana i njihovih stavova i stavova HE „Đerdap“, zbor odlučuje da se IZABERE DELEGACIJA građana koja će najhitnije prikupiti potrebne podatke i tražiti da se u razrešavanju problema relokacije angažuju savezni organi. U tom smislu, delagacija će zatražiti prijem kod predsednika Savezne skupštine druga Milentija Popovića i kod predsednika Saveznog izvršnog veća druga Mike Špiljaka. U razgovorima sa njima treba da prisustvuju i predsednik Skupštine opštine, sekretar Opštinskog komiteta Saveza komunista, poslanik Saveznog veća i poslanik Privrednog veća Savezne skupštine.

– ZBOR OCENJUJE i predlaže radnoj organizaciji HE „Đerdap“ i organima upravljanja da preispituju postupke inž. Đorđa Gotue, u odnosu na građane u vezi razrešavanja problema relokacija i da ga smene sa sadašnjeg položaja, kako bi se izbegle nemile posledice i dalje zaoštravanje odnosa sa HE „Đerdap“, posebno posle njegove izjave date u štampi. ✭