U okviru rada III redovne skupštine Saveza inženjera i tehničara šumarstva i industrije za preradu drveta Jugoslavije održano je prošlog meseca savetovanje o temi: „Utvrđivanje i društveno vrednovanje opštekorisnih funkcija šuma“. Savetovanje o ovoj temi je prvo u Jugoslaviji. Prethodile su mu pripreme koje su trajale više godina. Trebalo je istražiti sve što je do sada u nas, a i u svetu o tom pitanju napisano, obrađeno i utvrđeno.

Ovo pitanje, svakako novo i interesantno, nije moguće na ograničenom prostoru izložiti, to nije ni namera ovog članka, ali smatram da je potrebno objaviti da je vrednovanje šuma po svim njenim funkcijama najzad stavljeno na dnevni red i pred našu javnost, da neke aspekte njenih funkcija treba već sada planirati i o njima razmišljati.

Kad se govori o šumarstvu, misli se uglavnom na proizvodnju drveta, na takozvanu njenu proizvodnju funkcija koja je u okviru našeg društveno-političkog i ekonomskog sistema jedino priznata. Ostale funkcije, ukomponovane u bezbroh kombinacija sa drugim najrazličitijim oblicima prostora (koji i čine našu zemlju, i u njoj našu Timočku krajinu izrazito lepom) za naše društvo predstavljaju pojam koji se naziva „lepom prirodom“ ili jednostavno „prirodom“ čije vrednosti, merene ekonomskim merilima, nisu priznate. One su „opšte dobro“ ili „bogom dano dobro“ i slično, čija upotreba ne košta ništa. Našim građanima je razumljivo, na primer, plaćanje doprinosa za održavanje gradske čistoće, ali bi im izgledalo apsurdno kada bi se od njih zahtevalo plaćanje doprinosa radi održavanja parkova, gradskog zelenila itd. Šumska vegetacija kao potrošno dobro u svojoj nerobno-uslužnoj funkciji nije priznata. Danas će društvo lakše, a u nekom slučajevima i brže naći novac za tzv. tehničke mere zaštite od poplava i bujica, nego što će to učiniti za pošumljavanje strmih padina i ogolelih površina i ako se mora znati da šumsko-biološke metode predstavljaju trajno (i daleko jevtinije) rešenje, pravu predohranu protiv ove stihije.

Međutim, u većini razvijenih zemalja opštekorisne funkcije šume u svim njenih sferama uticaja odavna su poznate, jasno definisane, dovoljno vrednovane i uvažavane.

Opšte je poznato da šume služe odbrani zemlje, utiču na klimu, na režim vode, na zdravlje ljudi, da vrše i druge brojne zaštitne funkcije. Malo je pak od toga društva učinjeno na održavanju, pa i poboljšanju uticaja tih funkcija. Sve je to, uglavnom, prepušteno mogućnostima šumsko-privrednih organizacija, kao da je to njihovo, a ne društveno pitanje.

S porastom stanovništva u gradovima, s porastom industrijalizacije, zagađenosti vazduha i vode, s povećanjem buke itd. naglo se šire bolesti disajnih organa, srca, nerava i sl. Suočeni sa ovom činjenicom, sve se više sagledavaju i druge funkcije šume, u svetu se sve više traži pomoć šume i njena usluga, naročito u pogledu snabdevanja gradova zdravom pijaćom vodom, u prečišćavanju zagađenog vazduha i otpadnih voda, za odmor i rekreaciju radnog čoveka, za održavanje njegovog zdravlja itd.

Pitanje rekreacije radnih ljudi i najracionalnijeg korišćenja životnog prostora predmet je razmatranja mnogih međunarodnih skupova pa i Generalne skupštine UN. Turizam i rekreacija su karakteristike savremenog sveta u pogledu korišćenja prostora. Skraćivanje radnog vremena, porast kupovne moći i standarda, mobilnog stanovništva i drugo ubrzavaju saznanja o šumama kao objektima za rekreaciju. Sjedinjene Američke države već razrađuju planove prostornog uređenja za život u 2000. godini. Za ovu družavu su, pored navedenih koristi, ekonomske koristi jedan od glavnih razloga unapređenja rekreacije, jer pruža široke mogućnosti za razvoj aktivnosti i za zaradu. Društvena prednost rekreacije ostvaruje se kroz stvaranje boljih mesta za život kao i drugih podobonsti, doprinoseći time unapređenju lokalne privrede. Za Ameriju je procenjeno da godišnje u ovu svrhu troši oko 20 milijardi dolara, a da je pri tome promet vrednosti potrošnih dobara porasta za dva do tri puta.

I druge zemlje, kao što su Francuska, Nemačka, Austrija, Španija i druge izdvajaju znatne sume novca i aktivno potpomažu vlasnike šuma u pošumljavanju, u regionalnom planiranju prostora, u zaštiti prirodnih retkosti, u održavanju divljine i slično, u zadržavanju seljaka na selu kao turističkog vodiča, hotelijera, baštovana, itd., povećavajući na taj način promet stranaca i bogato prodajući svoje zelene površine, svoje šume i svoja dobra.

Istraživanja su pokazala da su opštekorisne funkcije šume nemerljive veličine, ali da se život savremenog, industrijalizovanog čoveka bez njih ne bi mogao trajno održati, ni više zamisliti.

U nas društveni mehanizam reprodukcije za sada priznaje samo proizvodni karakter šume. Međutim, pitanje uvažavanja vrednosti i ostalih funkcija šume i u našem društvu, konstatovano je na savetovanju, nije daleko i prisutno je u najvišim organima uprave. Na putu tog priznanja postoje još brojne prepreke (kulturne, socijalne i dr.), ali je sigurno da će one biti savladane.

Ne čekajući vreme potpunog priznanja šume kao faktora za održavanje čoveka, bilo bi dobro da odgovorni ljudi u društveno-ekonomskim organizacijama i drugim već sada u svojim planovima razvoja nađu dovoljno prostora i za pitanje planinskog turizma, za stvaranje rekreacionih centara, za uzgajanje i zaštitu prirodnih retkosti od istorijsko-biološkog i turističkog značaja, za istraživanje načina i mogućnosti da se sredstva za pošumljavanje povećaju, da se sada neuredna zemljišta namenski obrade itd. Područje Timočke krajine sa svojim karakteristikama u geološkom, biljno-geografskom, klimatskom, istorijskom i drugom pogledu, zbog prisustva brojnih biljnih vrsta reliktnog i endemičkog karaktera kao i brojnih vrsta životinjskog sveta u šumama to zaslužuje. Prostor je, po mišljenju nekih eminentnih stručnjaka, interesantan kako u horizontalnom tako i u vertikalnom smislu.

Po mojoj oceni trebalo bi za čitavo timočko područje u celini izraditi prostorni plan i pri tome prema njegovim osobenostima, karakteristikama i mogućnostima, prema potrebama čoveka i ciljevima društva – postaviti osnove za dalji planski rad na ovom korisnom poslu. Ovoga se treba latiti odmah pošto su divlje gradnje i narušavanje prirode već u postupku.✭