ZA SVE ISKRENO I DOBRO: 1. MAJ 1962.
Sve što nam se ukazuje pred bistrim pogledom i sve što može da manifestuje svoje postojanje rezultatima koji se odraze u gotovim produktima našeg opšteg truda i svih naših napora i nastojanja da budemo moćniji u borbi za prosperitet prave i pune slobode, gori radosno u srcima naših ljudi pred najveći praznik svetske radničke solidarnosti.
Veliki Maj svuda prodire i dotiče se svačijeg čela. On i neprijatelje međnarodnog radničkog pokreta opominje na kompaktnost radničku i na njihovu neodoljivu čežnju za stvaranjem pravednog sveta, sveta mira, rada i nadoknade od koje se ne pati.
U periodu očvršćivanja radničkog upravljanja, u periodu borbe za jedinstveno razumevanje tendencija koje sprovode radnici naše zemlje, pa bilo da se radi o produktivnosti, ili da se radi o raspodeli prihoda, stavovi naši i postignuti rezultati prikazuju nas pred svetom kao nezaustavive borce za socijalizam i pravednost, jer je sve jasnije kako naši radni ljudi, učeći iz dana u dan, sve više shvataju u najosvetljenijem smislu kako je FNRJ, ta lepotica među zemljama i pored faza neprijatnosti, mnogih teškoća, borbi za održavanje čistote svoga puta, postala simbol razumevanja i bratstva, pružene ruke, oproštaja i večnog izvora ljubavi za prijatelje, pa ma kako oni bili udaljeni, ma kako obojeni i u ma kakvoj fazi razvitka i borbe bili.
Ne moramo naprajati uspehe u izgradnji domovine.
Svaki dan i svaka noć su gradilište.
Svaka sledeća godina okiti jednu kapiju više.
Sve kapije su otvorene i ukrašene.
Svi oni koji ih podižu veliki su.
U očima su im opservatorije!
U srcima cvećarnice!
Maj omladine i dece! Maj naraštaja! Zdravlja! Maj običnih radosti kad se pod zastavama i slavolucima igrači pokrenu. Ima u ritmu proslave ovog svetlog praznika nečega što je usklađeno sa uzbuđenim srcima onih koji nisu videli Maj krvavih obračuna! Zabrana! Gneva!
Naš je Maj, praznik konačne pobede nad zlom i sve što se događa tog dana događa se, jer se rađa ljubav pod okolnostima koje nikad ne smemo izgubiti.
Zato, pozdrav i čestitka vojniku!
Pozdrav radnicima čeličana.
Pozdrav učiteljima života.
A pre svea pozdrav Učitelju, koji je delom neumorne borbe i žrtvovanja, jedinstveno sa svojim hrabrim saradnicima i celim narodom stvorio ovo sunčano proleće Jugoslavije, proleće za sve njene ljude.
Pozdrav majski za Njega, koji je na utrinama zasejao hleb. Po pustolinama i prevojima krčeći posadio lozu. Za njega koji je razbacao nova naselja po dolinama, ukrasio ibale, stvorio puteve, lečilišta i škole.
Pre svih pozdrav Njemu, jer je misao radnika naše zemlje umno preneo na sve one ljude sa kojima se sretao na dugim plovidbama i putevima.
Za sve iskreno i dobro!
Za Maj koji svuda prodire i dotiče se svačijeg čela i nastani se u svakom iskrenom srcu.
S. M.
TIMOK ✭ Zaječar, 1962.
1 – Međunarodni praznik rada, Prvi maj proslavljen je u svim krajevima našeg sreza, svečanije nego do sada. Radni ljudi Timoka i Krajine svetkovali su svoj najveći praznik svesni ogromnih zadataka koji stoje pred čitavom zajednicom i svakim našim čovekom. Povećanje proizvodnje i produktivnosti rada, pronalaženje pravilnijih načina raspodele ostvarenih dobara, dalji razvitak socijalističkih društvenih odnosa zasnovanih na najhumanijim principima jednakosti, bratstva i monolitnog jedinstva naše domovine – uslov su za sve snažniji rast i međunarodnu afirmaciju socijalističke Jugoslavije i neprestana briga svih naših radnih ljudi.
Na slici: Prvomajski vatromet na Trgu osloobođenja u Zaječaru.
2 – U svim mestima našeg sreza organizovane su povodom Prvog maja svečane priredbe, bakljade, vatrometi, drugarske večeri i čitav niz najrazličitijih sportskih manifestacija.
Na slici: Svečane priredbe u Zaječaru.
3 – Mada ni ove godine vremenski uslovi u toku prvomajskih praznika nisu bili najpogodniji – kišovito i hladno vreme omelo je veliki broj građana da pođu na planirane izlete, u prirodu – ipak, čim se je promolio prvi sunčani zrak, najuporniji su otišli daleko iz gradske buke i proveli dan u prirodi. Slavlje je nastavljeno na izletima.
Prvi maj dočekujemo i ove godine sa bilansima koji svedoče o izvanrednom usponu u svim oblastima života, ali i sa važnim zadacima koji treba da omoguće još svestraniji napredak zajednice.
I jedna i druga konstatacija mogu se potkrepiti nizom primera. U poslednjim godinama industrijska proizvodnja je, na primer, rasla tako da će u ovoj godini biti dva puta veća nego pre pet godina. Nacionalni dohodak svake godine viši je za 10 odsto, a društveni sektor privrede se tako razvijao da je svake godine mogao prihvatiti prosečno 200.000 novih radnika i službenika, od čega je polovina dolazila sa sela, približavajući i dalje sliku strukture stanovništva onoj u ekonomski sasvim razvijenim zemljama. Pored toga svake godine rasle su i privredne i neprivredne investicije, a posebna pažnja posvećena je nerazvijenim područjima koja su, sa 300 milijardi sredstava zajednice, u mnogo čemu promenila i svoj izgled i način života. U tom periodu je, dalje, svake godine i produktivnost rada rasla za 6,1 odsto, a i izvoz je bio sve veći: rastao je za 11,7 odsto godišnje. Ako se tome doda da je samo za poslednje četiri godine broj učenika i studenata porastao za 800.000, i da su otvorene mnoge nove škole i fakulteti; da je za pet godina broj lekara uvećan za trećinu, a broj postelja u lečilištima za 25.000; da su izdaci za socijalno osiguranje i zaštitu u to vreme udvostručeni, i da se prošle godine gradilo dva puta više stanova nego pre pet godina, onda se vidi ne samo da je napredak bio velik, nego i svestran.
Nesumnjivo je da je tim uspesima u najvećoj meri doprinela sve efikasnija delatnost organa samoupravljanja, razgranatih u svim oblastima društvenog života. Uprkos izvesnim slabostima, oni su znali da, koristeći mogućnosti i sredstva, obezbede dalji razmah inicijative ljudi za rešavanje niza problema proizvodnje, života u naseljima i za udovoljenje sve većim potrebama ljudi u uslovima koji se stalno menjaju- Raspolagali su i sve većom materijalnom osnovom za svoj rad. Dovoljno je, između ostalog, setiti se da je – kako je izneseno u nedavnoj skupštinskoj debati – „učešće preduzeća u primarnoj raspodeli dohotka iznosilo 1956. godine 35,2 odsto, a 1961. godine samo 49,6 odsto“. To proširivanje samouprave, koja se stalno razvijala, nesumnjivo će se odraziti na bolje korišćenje razervi i uveličati dokumentaciju o mogućnostima našeg društvenog sistema, koji impresionira sve napredne ljude sveta.
Međutim, ovako nagao razvitak, izvanredno bro menjanje i mogućnosti, i prilika, i načina života, i potreba ljudi – koji su se i sami brzo menjali – doneo je i izvesne prolazne teškoće. Njih uveličava ekonomska podela sveta, koja utiče na naš izvoz i nalaže još intenzivnije napore da bi se, na sve široj materijalnoj osnovi, naša socijalistička zajednica dalje afirmisala po oonome u čemu je u svetu takođe poznata – da iz svih teškoća izađe još jača i bogatija.
Jedan od osnovnih problema je potpuno usklađivanje potrošnje na našim materijalnim mogućnostima. Bilansi nam pokazuju da se mora posvetiti mnogo više pažnje spoljno-trgovinskoj razmeni, a to praktično znači nove napore za osposobljavanje naše industrije da proizvodi još više, kvalitetnije i rentabilnije, da bi se sa uspehom nosila sa konkurencijom fabrika iz niza zemalja koje sa sobom imaju dugogodišnju tradiciju, i preprekama izvozu koje postavlja ekonomska podela sveta. Zatim, tu su velike mogućnosti u poljoprivredi, koja može osigurati znatne količine proizvoda za izvoz i sirovine za prehrambenu industriju, koja se postepeno ali sigurno plasira na stranim tržištima. Tu dolazi i ispitivanje novih i još efikasnije korišćenje stvorenih mogućnosti za povećanje priliva deviza iz turizma i drugih oblasti.
Posebni su zadaci u oblasti još striktnije primene principa nagrađivanja prema radu i usklađivanja neprivrednih investicija – koje su rasle poslednjih godina dvaput brže od privrednih – sa našim mogućnostima. Dalje tu su zadaci koje kolektivi i komune, kao i svi ostali, zajedno sa društveno-političkim organizacijama, imaju u borbi protiv negativnih pojava, koje se pojavljuju kada pojedinci ne shvataju jedinstvo ličnih i opštih interesa.
U toku su napori čitave zajednice da se ti problemi i nedostaci prevaziđu. Društveno-političke organizacije i kolektivi o njima raspravljaju i, u najodređenijem obliku, traže rešenja. Oni sprovode mere koje je zajednica donela da se sagledani problemi reše, i niz primera govori da su zabeleženi prvi uspesi.
Aktivirane su društvene snage, koje su dosad izvanredno rešile mnoge probleme i iz njih izlaze s novim pobedama, i ovog će puta, kada raspolažu mnogo većim sredstvima i iskustvom, nesumnjivo savladati sve teškoće, i dosadašnjim uspesima dodati još veće.
Prvi maj je, s te strane posmatran, ove godine praznik koji nas ispunjava i ponosom na dosad učinjeno u razvitku zemlje, u stvaranju bratstva i jedinstva naših naroda, razvitku samouprave, na sve ono što je doprinelo ogromnom ugledu socijalističke Jugoslavije u svetu. Istovremeno on je i smotra naših mogućnost i spremnosti naših ljudi da se sa žarom koji nas je uvek odlikovao uhvate u koštac sa uočenim problemima. Iz novih napora svakako će proizići i novi uspesi i nova iskustva, dalje jačanje jedinstva naših ljudi i dalja afirmacija naše zajednica kao celina. ✭